Milenijumima kasnije, od 18. vijeka u germanskim zemljama surutka se primjenjivala protiv dijareje, bolesti žuči, dizenterije, kao i kožnih bolesti i kamena u bubregu, kaže Jasna Vujičić, nutricionista.
Za šta je surutka dobra?
Smatra se da je ona dobra za normalizovanje nivoa holesterola, za jačanje imuniteta, regeneraciju i zaštitu jetre, bolji rad žučnih puteva i regulaciju nivoa šećera u krvi kod dijabetesa tipa 2. Posebno je cijenjena kozija surutka koja sadrži manje laktoze od kravlje, uz visok sadržaj proteina.
“Pored navedenog, surutka pozitivno deluje i poboljšanje rada bubrega, kod alergija, bronhitisa, astme, pomaže sprečavanju osteoporoze. Ima pozitivan uticaj kod smanjenog apetita i povišenog krvnog pritiska. Odlično reguliše probavu i koriste je i zdrave osobe i rekovalescenti”, navodi nutricionista.
Slatka i kisela
Dvije su osnovne vrste tečne surutke, slatka i kisela. Slatka surutka se dobija kao nusproizvod u proizvodnji polutvrdih i tvrdih sireva, zgrušavanjem mlijeka uz korišćenje sirila. Kisela surutka je nusproizvod u proizvodnji kiselih sireva zgrušavanjem mlijeka uz upotrebu raznih kiselina.
“Industrija muku muči kako da se reši surutke, koja ostaje u ogromnim količinama. Da bi se dobio kilogram sira, u procesu proizvodnje treba eliminisati najmanje osam litara surutke. To znači da 80 odsto mleka završi kao surutka. Kada pogledate rafove naših prodavnica, iznenadićete se koliko malo ćete naći surutke i proizvoda od nje, jer se najveći deo baca, odnosno koristi u stočnoj ishrani, za tov svinja i teladi”, objašnjava Jasna Vujičić.
Ona ima dosta hranjivih materija i koristi se i kao sirovina za druge proizvode, na primjer urda je sir dobijen daljom preradom surutke. Surtuka u prahu je takođe našla primjenu u prehrambenoj industriji, naročito pekarskoj, a proizvoda od surutke ćete sve više gledati u našim prodavnicama. Suplementacija sportista se većim dijelom oslanja na korišćenje preparata koji u sebi sadrže i proteine surutke.
Nutritivna vrijednost i korišćenje
Tečna surutka koju možete pronaći u našim prodavnicama na sto grama proizvoda ima oko 27 kalorija (kozija ima 30 kcal) i sadrži 0,4 grama proteina, 4,6 grama laktoze i 0,1 gram mliječne masti.
“Ovaj napitak se ne preporučuje osobama koje su netolerantne na laktozu, jer oko 95 odsto laktoze osnovne sirovine (mleka) ostane u sututki. Proteini najvećim delom takođe ostanu u njoj”, navodi nutricionista.
Kozja surutka može da se koristi kod osoba netolerantnih na laktozu kao zamjena za kravlje mlijeko. Naime, prema istraživanju rađenom u SAD-u devet od deset slučajeva osobe netolerantne na laktozu lako podnose koziju surutku.
Proteini surutke se uglavnom sastoje od α-laktoalbumina i β-laktoglobulina. Ovi proteini sadrže brzo resorbujuće esencijalne amino kiseline. Ona sadrži i vitamine B kompleksa (B2, B6, B12), vitamin C, vitamin K.
“Takođe sadrži i mnoge minerale, natrijum, kalijum, magnezijum, cink, fosfor, bakar, kobalt, mangan. Preporučena doza je jedna do dve čaše tečne surutke dnevno”, poručuje nutricionista, prenosi Kurir.
