Merenje krvnog pritiska jedan je od obveznih pregleda koji trudnica mora obaviti pri svakoj poseti lekaru kod kojeg kontroliše tok trudnoće, isto kao i merenje telesne težine, testiranje urina na belančevine. Visok krvni pritisak može uzrokovati ozbiljne komplikacije u trudnoći, tokom samog porođaja, pa zato svaka sumnja na povišeni krvni pritisak zahteva dodatne pretrage, praćenje trudnoće ultrazvučno i pomoću CTG-a. Kod težih oblika hipertenzije obavezna je hospitalizacija trudnice sve do porođaja. Mirovanje u krevetu utiče na regulisanja krvnog pritiska i zato je za mnoge trudnice sa simptomima visokog krvnog pritiska ležanje u bolničkom krevetu nužno sve do kraja trudnoće. Ali, ako se simptomi pogoršaju i ugrožavaju bebu, porođaj može biti izazvan i pre predviđenog termina.
Simptomi i uzroci
Povišeni krvni pritisak jedan je od najčešćih faktora koji može ugroziti zdravlje trudnice. Uzroci mogu biti različiti, od genetske predispozicije do prekomerne težine trudnice. Porast krvnog pritiska često je praćen simptomima kao što su glavobolja, bljeskanje pred očima, zujanje u ušima, vrtoglavica. Međutim trudnica može imati povišen krvni pritisak i bez simptoma, pa je i to razlog zašto se pri svakom pregledu obavezno meri krvni pritisak, bilo da ste u ranoj ili kasnoj trudnoći. Hipertenzijom u trudnoći smatra se krvni pritisak 140/90 ili viši ako je gornji pritisak viši za 30 mmHg, a donji za 15 mmHg od uobičajenih vrednosti. Kod žena koje pre trudnoće imaju hipertenziju, u trudnoći može doći do pogoršanja bolesti, pa je i kod njih potreban pojačan nadzor, a o terapiji odluku treba doneti lekar.
Sniženju pritiska trudnice mogu doprineti mirovanjem i smanjenjem količine soli u hrani. Hipertenzija je ujedno jedan od glavnih simptoma tzv. EPH gestoze, koja označava kompleksan sindrom koji se javlja u trudnoći, a čiji su još simptomi edemi ili nakupljanje tečnosti, pojava belančevina u urinu. EPH gestoza je skraćenica od: edem (otok), proteinurija (belančevine u urinu) i hipertenzija (povišeni arterijski pritisak). Radi se o bolesti trudnoće pa se nakon porođaja stanje u organizmu majke postupno normalizuje. Tu bolest nikako ne možete dobiti ukoliko niste trudni. Razlikuju se dva oblika gestoza: rane i kasne. Rane gestoze javljaju se u ranoj trudnoći, obično tokom prvog trimestra i obuhvataju prekomerno povraćanje u trudnoći. U kasne gestoze se ubrajaju preeklampsija i eklampsija.
Opasnosti od preeklampsije
Ako se uz povišeni krvni pritisak kod trudnice javlja i naglo naticanje, ne samo stopala nego i ostalih delova tela, postoji pozitivan nalaz belančevina u urinu, radi se o poremećaju koji se naziva preeklampsija. Simptomi preeklampsije uključuju prisustvo proteina u urinu, otečenost prstiju i zglobova, glavobolje, tačkice ispred očiju i druge smetnje vida, bol ispod grudnog koša, sa desne strane. Obično se preeklampsija javlja u prvoj trudnoći, nakon 20 nedelja, a može negativno uticati i na majku i na nerođeno dete.
Teška preeklampsija, koja se može razviti u poslednjim nedeljama trudnoće, očitava se glavoboljama, zamagljenim vidom, nepodnošenjem jakog svetla, mučninom i povraćanjem, oticanjem gležnjeva. Ako se preeklampsija ne leči može doći do eklampsije koja uzrokuje gubitak svesti, komu, pa čak može i dovesti do smrti majke i deteta. Ako se počnu javljati simptomi eklampsije, obavezan je odlazak u bolnicu, gde će trudnica dobijati lekove za sniženje krvnog pritiska, odstranjivanje prekomerne tečnosti iz tela i za sprečavanja napada grčeva,piše Opušteno
Kontrola pritiska obvezna u celoj trudnoći
Jedini siguran način da se otkrije ovaj poremećaj u trudnoći su redovni kontrolni pregledi kako bi se na vreme otkrio povećani krvni pritisak i nivo proteina u urinu. Opasnost od preeklampsije može se smanjiti tako da se pre trudnoće kontroliše krvni pritisak, promene neke životne navike, kao što su smanjeno uzimanje soli, redovna fizička aktivnost, regulisanje telesne težine. U rizičnu grupu spadaju žene koje hronično pate od visokog krvnog pritiska, one koje su u prethodnoj trudnoći imale preeklampsiju, žene koje imaju prekomernu telesnu težinu pre trudnoće.
U rizičnoj su grupi i trudnice koje očekuju blizance i žene koje su već pre trudnoće patile od bolesti bubrega, visokog krvnog pritiska ili dijabetesa. Smatra se kako oboli pet do osam posto budućih majki od ovog oblika gestoze, čiji se pravi uzroci ne znaju, ali je uvek povezana sa trudnicama. Istraživanja su pokazala da ishrana nema značajniji uticaj na pojavu gestoza.
