Mi smo svojim načinom života napravili određene bolesti. Primjera radi to su zapaljenske bolesti crijeva poput Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa… To su bolesti koje su nastale jer smo postali previše čisti. Dok smo imali gliste, česte infekcije, dok smo bili prljavi dotle smo imali prirodne stimuluse našeg imunog sistema i onda smo bili zdravi, kaže prof. dr Branimir Nestorović, načelnik pulmologije na Univezitetskoj dječjoj klinici u Tiršovoj u Beogradu.
“Ali onda smo počeli da se perkamo, da se tuširamo sapunima. Poludim kad vidim one baktericidne sapune. Ti sapuni su budalaština zadnje vrste. Kažu – ubija 99 odsto bakterija. Pa što ih bre ubija? Najveći broj bakterija na svijetu nije uopšte zainteresovan za nas, piše Zelena učionica.
Pazite, imamo 440.000 do sada poznatih vrsta bakterija. Od njih se samo neke interesuju za nas. Jer mi smo beznačajni. U ukupnoj biomasi na Zemlji mi smo beznačajni. Mi sebi izgledamo sebi važni ali bakterije se bave nekim drugim stvarima.
Mi njima nismo zanimljivi i to je dobro. Nas napada samo mali broj bakterija”, kaže dr Nestorović.
On kaže da kada su ljudi postali čisti, imuni odgovor kada su te bakterije u pitanju je ostao očuvan ali sad nema stimulusa, nema antigena.
“I on se sada okreće sopstvenim ćelijama npr ćelijama crijeva ili mišića. To je takozvana molekularna mimikrija. I mi znamo da je ta teorija tačna jer npr pacijenti sa Kronovom bolešću kad dobiju gliste njihovo zdravstveno stanje se popravi. Suštinski to su bolesti koje smo mi napravili. Svaka tura antibiotika je mnogo ako nije potrebno.
Ako vi lječite neku specifičnu infekciju naravno da spašavaju život. Ali danas antibiotike uzimaju po principu – ajde da ih uzmem što da ne. Oni uništavaju bakterije ali sličnost naših i bakterijskih ćelija je veoma velika.
“Vjerovati da antibiotici ne štete našem organizmu je poptuno smiješno. Imate 20.000 sintetisanih antibiotika a koristi se stotinak jer su svi ostali smrtonosni za nas”, kaže dr Nestorović i dodaje:“Antibiotici ništa ne lječe. Ja kad to kažem moji studenti i specijalizanti me gledaju bijelo. Ako nemate bjela krvna zrnca vi ćete umrijeti…
Pacijenti koji nemaju leukocite možete im dati bilo kakav antibiotik pacijenti će umrjeti. Antibiotici samo primiruju bakterije, oni usporavaju njihovo razmnožavanje.
“Bez našeg imunog sistema nema ništa. Vi kad četvrti ili peti put uzmete antibiotike onda dolazi do poremećaja bjelih krvnih zrnaca. Antibiotici su nužno zlo.”
On ističe da mi imamo gomilu prirodnih antibiotika ali ih slabo koristimo.”Bijeli luk npr… Alicin iz bijelog luka je jedan od najjačih antibiotika koje imamo.
Propolis je izvanredna stvar koji u sebi sadrži 64 prirodna antibiotika i nema bakterije koja je rezistentna na to. Antibiotike treba da koristimo za ono za šta su namijenjeni a to su bakterijske infekcije. U pedijatriji je to od 2 do 4 odsto infekcija, sve ostalo su virusi. Respiratorne infekcije su bolesti koje prolaze same od sebe.
Gnojna angina prolazi sama od sebe lječena ili ne lječena. Većina ljekara i pacijenata misli da ako uzme antibiotik da će spriječiti komplikacije. E to nije tačno. Bilo bi super – imate kijavicu uzmete antibiotik i ne dobijete upalu pluća. Niko onda ne bi imao upalu pluća, ali to ne ide tako. Postoji samo jedna bolest gdje preventivno vrijedi davati antibiotike a to je grip. Tu može da se da antibiotik jer se onda smanjuje za 25 odsto šansa za dobijanje zapaljenja pluća”, kaže dr Nestorović.On napominje da razumijem da roditelji hoće da im dijete što prije ozdravi, da ne dođe do komplikacija.”
I ljekari ih plaše po principu ako ne uzmeš biće ovo i ono. Zanimljivo je bilo ispitivanje u Hrvatskoj među doktorima na pitanje zašto ste prepisali antibiotik. Prvi odgovor je bio: “Ako ne prepišem ja, prepisaće kolega i ogovaraće me. ” A drugi odgovor je bio: “Ova majka je jako zabrinuta biće tu komplikacija ako ne prepišem, prenosi “Banjaluka“.
”Oba ova razloga nisu medicinska. Sve začinske biljke su antibiotici. Origano koristimo kod teških pacijenata sa jakim zapaljenskim bolestima pluća jer ubija bakterije. Začinske biljke su počeli ljudi da koriste jer nisu imali frižider i primjetili su da se uz pomoć začinskih biljaka meso duže održi. Crni biber je snažan antibiotik”, kaže on i zaključuje: “Naš glavni problem je malo kretanja i puno stresa. Ljudski život je stalna borba, nema depresija jer ona vodi u bolest.”
