Ako vas bole i trnu prsti ruke, imate osećaj žarenja i mravinjanja, čak i u nadlaktici i ramenu, vrlo je verovatno da patite od sindroma karpalnog tunela. Drugim rečima, došlo je do pritiska na nerv u zglobu šake, što je izazvalo niz simptoma, ali i nemogućnost kontrolisanja pokreta i hvatanja predmeta.
Docent Ivana Basta, neurolog Kliničkog centra Srbije kaže da od sindroma karpalnog tunela pati 50 od 1.000 ljudi, a tri puta je češći kod žena između 45. i 60. godine:
– Najčešći uzrok ovog stanja je hronično ponavljanje istog pokreta tokom dužeg vremena. Na primer, mešanje hrane, peglanje, kucanje, držanje telefonske slušalice… Ali, sindrom karpalnog tunela može da nastane i kao posledica šećerne bolesti, smanjenog lučenja hormona štitaste žlezde, reumatoidnog artritisa, sistemske bolesti vezivnog tkiva, nasledne neuropatije sa sklonošću ka kompresivnim paralizama, kao i u stanjima kao što su trudnoća i gojaznost. Nije isključeno da je uzrok i u maloj širini karpalnog tunela koji se nalazi u delu zgloba šake.
Tegobe usled priklješetnog nerva najčešće se pogoršavaju tokom noći. Ležanje na ruci u snu, osim pritiska na nerv, dovodi i do zastoja cirkulacije i zato se stanje pogoršava.
– Usled ovog sindroma kod nekih pacijenata dolazi i do naglog slabljenja mišića šake, pa često ne mogu da izvedu neku preciznu radnju prstima, uz često ispadanje predmeta iz ruku – kaže dr Basta.
U dijagnostici ovog poremećaja ključan je klinički pregled lekara, da bi pacijenta uputio na dalja ispitivanja.
– Na osnovu elektrofizioloških parametara moguće je precizno definisati stadijum oštećenja pritisnutog nerva, što je važno u određivanju terapije i daljeg razvoja tegoba – kaže naša sagovornica. – Kod nekih pacijenata neophodan je i ulatrazvučni pregled ili da se ruka snimi pomoću magnetne neurografije.
Lečenje sindroma karpalnog tunela zavisi od njegovog uzroka, težine i stepena oštećenja nerva.
– Za većinu pacijenata dovoljno je da nose bandažere da bi sprečili pritisak na nerv – kaže dr Basta. – Nekada su potrebni i lekovi, kao i fizikalna terapija. Kod obolelih, kod kojih ove mere ne dovedu do poboljšanja stanja preporučuje se lokalna primena injekcija kortikosteroida u karpalni tunel, pod kontrolom ultrazvuka. Ova terapija kod značajnog broja pacijenata omogućava postizanje potpunog i dugotrajnog oporavka.
HIRURGIJA
Kada konzervativna terapija u vidu lekova, bandažera i vežbi ne pomaže, pacijenti sa sindromom karpalnog tunela leče se hirurški. Oslobađanje pritiska na nerv pomoću hirurškog noža, omogućava povoljan ishod kod oko 90 odsto pacijenata,piše Espreso