Iz godine u godinu evidentno je da se broj krpelja u gradskim šumovitim sredinama povećava, a primećeno je i da su se pojavili krpelji kod kojih je uočeno prisustvo patogenih infektivnih bolesti koje gotovo da nisu zabeležene na našim prostorima, dodatni problem i opasnost predstavlja činjenica da se ovi krpelji češće nego ranije kače na ljude.
Krpelji žive nekoliko godina i prolaze kroz četiri stadijuma: jaja, larva, nimfa i odrasli (adult). Larva, nimfa i adult se hrane krvlju životinja i ljudi.
Krpelji su paraziti koji se hrane krvlju životinja i čoveka, a nakon uboda mogu da se zadrže na telu domaćina i do sedam dana.
Svaki stadijum traje oko jednu godinu i krpelj se u svakom stadijumu hrani samo jednom, uvećavši se pri tome i par stotina puta. Rezervoar infekcije Bb su životinje, najčešće sitni glodari.
Jedan od mogučih razloga zbog kojeg ovi paraziti traže utočište na ljudima, umesto na životinjama, je i prekomerna upotreba sredstava za zaštitu životinja od ovih opasnih buba.
Osim svima poznate lajmske bolesti, ujedom krpelja postoji određeni rizik od prenošenja uzročnika bolesti kao što su erlihioza, rikecioza, anaplazmoza, babezioza, krpeljski encefalitis.
To su bolesti koje u većini slučajeva prođu sa blagom kliničkom slikom, ali kod nekih ljudi mogu da naprave problem. Mogu da imaju simptome slične prehladama i gripu. Prisustvo većine ovih patogena je detektovano u krpeljima u Srbiji.
Najaktivniji su u periodu hranjenja od početka proleća do kasne jeseni, a najveći broj ljudi sa ubodom registruju se u maju i junu. Najbitnije u ovom slučaju jeste odstranjivanje parazita što je pre moguće! Lajmska bolest – najučestalije oboljenje nakon ujeda
Lajmska bolest je infekcija izazvana bakterijom-spirohetom Borrelia burgdorferi (Bb) koju ubodom na čoveka prenose zaraženi krpelji iz roda Ixodes.
Ovo je najčešća bolest koju prenose krpelji u Evropi i Severnoj Americi.
Do sada je izdvojeno više vrsta Bb od kojih neke posebno pogađaju nervni sistem. U okviru šire grupe (kompleksa) Bb. sensu lato (Bb u širem smislu) do sada su izdvojene B. afzelii, B. garinii i B. burgdorferi sensu stricto, kao i neke manje važne.
Lajmska bolest se odvija u tri stadijuma:
1. rana lokalizovana bolest
2. rana diseminovana (raširena) i
3. kasna diseminovana bolest
Lajmska neuroborelioza je bolest centralnog (mozak i kičmena moždina) i perifernog nervnog sistema (nervi) izazvana ovim uzročnikom čini 10-15% svih slučajeva Lajmske bolesti i daje potencijalno najteže posledice.
Najčešća ispoljavanja na mozgu i perifernim nervima su u drugom stadijumu Lajmske bolesti radikulitis i/ili neuritis, meningitis i encefalitis, a u trećem stadijumu neuritis, encefalopatija i encefalomijelitis.
Pretpostavljaju se mehanizmi direktnog dejstva spirohete i/ili imunski posredovani mehanizmi i/ili dejstvo citokina i drugih medijatora zapaljenja.Prvi stadijum
U prvom stadijumu se javlja Erythema migrans (EM), u početku crveni kružić koji se širi sve više dok centar postaje bleđi.
Da bi neka kožna promena bila EM promena mora da ima prečnik od najmanje 5 santimetara.
Manje promene na mestu uboda su lokalna reakcija i nisu znak infekcije.
U ređim slučajevima se javljaju “flu like disease” (bolest poput nazeba) i meningizam (ukočenost vrata).
Neurološke smetnje se ređe javljaju u prvom stadijumu.
Neurološki prvi stadijum može da se ispolji glavoboljom, bolovima u mišićima i groznicom, sa ili bez EM.
Titar specifičnih antitela u krvi je negativan u toj fazi bolesti i dijagnoza se zasniva isključivo na prepoznavanju kliničke slike i epidemiološkim podacima o ubodu krpelja.Drugi stadijum
Drugi stadijum Lajmske bolestim daje neurološka, reumatološka (artritis – zapaljenje zglobova), kardiološka (poremećaji srčanog ritma) i dermatološka (kožna) ispoljavanja (benigni limfocitom kože).
Najtipičnija ispoljavanja LNB drugog stadijuma su:
1. Bolni meningoradikulitis (bolno zapaljenje moždanih ovojnica i živčanih korenova) ili Garin-Bujadoux-Bannnwart-ov sindrom (GBBS)
2. Meningitis (zapaljenje moždanih ovojnica)
3. Encefalitis (zapaljenje mozga)
4. Kranijalni mono- i polineuritis (zahvaćenost glavenih živaca, jednog ili više)
5. Mijelitis (zapaljenje kičmene moždine)
6. ređe se javljaju pleksitis, miozitis, pseudotumor mozga, vaskulitis, ataksija i druge kliničke slike.
Bolni meningoradikulitis se javlja u prva četiri meseca od uboda krpelja.
Zapažaju se bolovi koji menjaju mesto, slabosti ruku i nogu, zapaljenje perifernih živaca i zakočen vrat. U moždano-moždinskoj tečnosti (cerebrospinalni likvor) se nalaze pleocitoza (povećan broj ćelija), hiperproteinorahija (povišen sadržaj belančevina), kao i neki drugi pokazatelji.
Sezona javljanja je kasno proleće, leto i rana jesen, kada su krpelji aktivni.
U slučaju razvoja encefalitisa u ovom stadijumu mogući su kognitivni ispadi pa slika liči na demenciju.
Periferna paraliza nervusa facijalisa u LNB može da bude jednostrana ili obostrana.
Na nju otpada 14-24% Bell-ovih paraliza facijalisa odraslih, a kod dece i do 75% Bell-ovih paraliza.
Razlog tome je da su deca niža pa ih krpelji češće ubadaju u predelu glave i vrata, odakle uzročnici lakše dospevaju do živca.
Treći stadijum
Treći stadijum Lajmske bolesti sačinjavaju neurološki, reumatološki i dermatološki fenomeni (Acrodermatitis chronica atrophicans – ACA, morphea, tipična kožna promena trećeg stadijuma Lajmske bolesti).
Treći stadijum može da se javi i bez uočljiva prva dva stadijuma, a u mnogim slučajevima se bolesnici ni ne sećaju uboda krpelja.
U trećem stadijumu su najčešći progresivni encefalomijelitis, encefalopatija, neuropatija (sa i bez ACA), demencija, miozitis, granulomatozni tumor CNS i vaskulitis.
Progresivni encefalomijelitis (zapaljenje mozga i kičmene moždine koje postepeno napreduje) se karakteriše pojavom spastičkih pareza, ataksije, oštećenja kranijalnih nerava (VII i VIII), smetnji mikcije i drugim znacima.
U moždano-moždinskoj tečnosti (likvoru) se nalaze pleocitoza, hiperproteinorahija, oligoklonalni odgovor i sinteza imunoglobulina u centralnom nervnom sistemu (intratekalno) IgG, IgM i IgA klasa.
Bolesnici se najčešće ne sećaju uboda krpelja, EM niti GBBS odnosno drugih ispoljavanja prethodnih stadijuma.
Encefalopatija LNB daje zamor, smetnje pamćenja, glavobolju, konfuzna stanja, depresiju, dnevnu pospanost, iritabilnost i smetnje prisećanja naziva predmeta.
Na magnetnoj rezonanci se vide mala oštećenja bele mase mozga. Stvaranje specifičnih antitela na Bb se nalaze u centralnom nervnom sistemu u oko 50% slučajeva.
Bolesnici često slabo reaguju na terapiju. Ovo je oblik koji najčešće predstavlja diferencijalnu dijagnozu prema drugim oblicima demencije i drugim bolestima.
Neophodna je laboratorijska potvrda aktivne infekcije sa Bb i detaljno neurološko i psihijatrijsko ispitivanje.
Neuropatija (oštećenje perifernih živaca) sa ACA je senzitivna (95%), mišićni refleksi su sniženi ili ugašeni (50%), a javljaju se slabosti (2%), utrnutost završetka udova, bolovi, slabosti i grčevi u mišićima.
Prevencija Lajmske bolesti
Prevencija Lajmske bolesti počinje kontrolom prenosnika-rezervoara infekcije bakterijom Bb. Najjednostavnije mere su raskrčivanje korova, gustiša, gomila lišća i granja, zaštita kućnih ljubimaca i borba protiv sitnih glodara.
Mere lične zaštite su odgovarajuća odeća (dugi rukavi i nogavice, kapa i sl.) i repelenti koji odbijaju krpelje. Detaljan pregled kože posle boravka u prirodi je obavezan.
Rano intenzivno lečenje EM i ”flu like disease” i rane LNB je značajno u sprečavanju nastanka kasnijih stadijuma Lajmske bolesti. Rano stručno vađenje krpelja sa kože je veoma važno da se ne bi prilikom vađenja bakterija “ubrizgla” u krv neopreznim pritiskom na telo krpelja,piše Espreso
Krpelja je potrebno uhvatiti za rilicu, a ne za telo i jednostavnim lučnim pokretom naviše izvaditi.
Mesto se prebriše antiseptikom (alkohol i sl.).
