Bevanda mjesecima nije imala slobodan dan. Ne zna za vikend niti pauzu, piše Avaz.ba.
“Svi smo se nadali da će u letnjem periodu virus biti među nama, ali da neće imati značajniji uticaj na svakodnevni život. Međutim, dogodilo se upravo suprotno. Imamo konstantan, značajan i uporan porast broja oboljelih”, priča dr Bevanda.
Zabrinjavajuće je, kaže, što obolijeva i sve više mlađih osoba.
“Razlog je što su mladi ljudi najmobilniji, kreću se po gradu, a oni srednje životne dobi su radno sposobni i tako ostvaruju više kontakata, a samim tim imaju veću šansu za infekciju, što se i dogodilo. Većina njih, na našu sreću, ima blaže simptome, ali s vremena na vreme iznenadi nas i teža klinička slika. Nismo optimistični, brojke nam ne ukazuju da imamo pravo na to. Najveći strah od početka cele priče nam je jesen. Niko ne zna šta će se dogoditi”, ističe Bevanda za “Dnevni avaz”.
U Domu zdravlja Mostar problem predstavlja nedostatak maski i rukavica.
“Imamo gumirana odijela koja možemo upotrebljavati, ali s maskama i rukavicama smo skoro na nuli. Donacije više ne pristižu, a vrlo je teško nešto kupiti svojim sredstvima, jer su cene previsoke. Iskreno, bojim se za svoju porodicu, za djecu i bližnje. Plašim se da ćemo do kraja godine svi biti inficirani”, dodaje ovaj epidemiolog.
Najveći smo neprijatelji sami sebi
Kaže da je njoj i ostalim zaposlenima najteže bilo kada je preminuo njihov kolega.
“Mi, ljekari smo najgori sami po sebe. Jedan naš kolega stomatolog dobio je temperaturu i imao je simptome korone. A on, kako je ljekar, a i supruga mu je, mislio je, kao i mi svi, da se sam može izliječiti i u kućnim uslovima. Taj kolega se nama javio tek četrnaesti dan svoje temperature i tu noć mi smo ga testirali i utvrdili da je pozitivan. Ali tu noć je, nažalost, preminuo. Neprijatelji smo sami sebi i on se prekasno javio za bilo kakvu pomoć”, kaže na kraju Bevanda.
Na posao odlazi u grču
“S obzirom na to da sam u epidemiološkoj službi, za nas ne postoji vikend. Svaki radni dan sam do 23 sata na telefonu. Fizički sam na terenu do 14 sati i izlazim po potrebi. Euforija nas je na početku pratila, kada smo imali rezultate i kada smo gasili žarišta, ali sada već dolazimo na posao u grču jer vidimo da sve ide samo nagore”, zaključuje doktorica Kristina.
