Piše Apurva Mandavili, Njujork tajms na srpskom. Saradnica na tekstu Linzi Čutel
Potom dolazi bolni kašalj, pa nedostatak daha. Infekcija napreduje kroz masu, širi se kada su ljudi blizu jedni drugih. Ako želite da se borite protiv nje, morate da pratite kontakte. Izolacija je neophodna. Lečenje može da potraje nedeljama, pa i mjesecima.
Ova opaka bolest stigla je do svakog dela planete.
To je tuberkuloza, najsmrtonosnija zarazna bolest na svetu, koja svake godine usmrti 1,5 miliona ljudi.
Sve do ove godine, tuberkuloza i njeni mračni saveznici, HIV i malarija, bili su u zaletu. Crni bilans tokom prošle decenije bio je na vrhuncu 2018, što je poslednja godina za koju su dostupni podaci.
Ali sada, kada se pandemija koronavirusa širi svetom i jede sve zdravstvene resurse, ove pošasti se vraćaju.
“Rizici od kovida-19 utiču na sve naše napore, i vraćaju nas dve decenije u rikverc”, kaže dr Pedro Alonso, direktor globalnog programa za malariju Svetske zdravstvene organizacije.
Ne samo da je koronavirus skrenuo pažnju naučne javnosti sa tuberkuloze, HIV-a i malarije. Karantin je napravio nepremostive prepreke za pacijente koji su moraju da izađu iz domova zbog dijagnoze ili lekova, ključne su poruke razgovora sa dvadesetak zdravstvenih zvaničnika, lekara i pacijenata širom sveta.
Oko 80 odsto programa za borbu protiv tuberkuloze, HIV-a i malarije širom sveta beležilo je poremećaje ili prekide, a svaka četvrta osoba koja živi sa HIV-om prijavila je probleme u pristupu lekovima, kaže organizacija UN AIDS. Sve to bi moglo do dovede i do rezistentnosti na lekove.
Nekoliko eksperata za javno zdravlje upozorava da trendovi ne smeju da se nastave, inače će koronavirus izbrisati godine, pa i decenije napretka u borbi protiv tuberkuloze, HIV-a i malarije.
Početna faza ovog katastrofalnog sleda događaja je nemogućnost postavljanja dijagnoze: što duže neka osoba živi bez dijagnoze, i što kasnije počne tretman, to će se bolest izvesnije širiti, pa i usmrtiti.
Smanjivanje kapaciteta za dijagnostiku najviše se oseća kod tuberkuloze. Svaka osoba koja ima tuberkulozu može da raširi ovu bolest na još 15 ljudi godišnje, što umnogome povećava mogućnost da će ljudi koji su zaraženi, a koji moraju da ostanu u svojim domovima, proširiti to u svojoj zajednici i nakon karantina.
“Što više ostavite bez dijagnoze i bez lečenja, to će ih više biti naredne godine i one tamo”, kaže dr Lucika Ditiu, koja vodi Stop TB Partnership, međunarodni konzorcijum od 1.700 organizacija u borbi protiv ove bolesti.
Infrastruktura koja je napravljena da bi se zdravstveni sistem nosio sa HIV-om i tuberkulozom dobro je došla mnogim zemljama u doba koronavirusa. GeneXpert, alat koji se koristi da se detektuje genetski materijal bakterije koja izaziva tuberkulozu i one za HIV, može da uvećava i RNK iz koronavirusa. Ali sada klinike koriste te mašine gotovo isključivo da traže koronavirus.
Od zemlje do zemlje, kako je broj slučajeva koronavirusa rastao, dijagnoze tuberkuloze su padale: 70 odsto u Indoneziji, 50 odsto u Mozambiku i Južnoj Africi, 20 odsto u Kini, prema podacima SZO.
Krajem maja u Meksiku, vlada je saopštila da je broj dijagnoza na tuberkulozu pao na 263 slučaja od 1.097 u istoj sedmici prošle godine.
Dr Đorđo Franjuti, izvršni direktor nevladine organizacije Medical Impact iz Meksika, brinuo je i o obolelima od kovida-19 u Meksiko Sitiju. Video je devetoro pacijenata čiji je kašalj izgledao baš kao onaj kod ljudi koji imaju tuberkulozu. Lekari su pretpostavili da je reč o kovidu-19, ali pacijenti su zapravo zakačili koronavirus tek u bolnici. Najmanje četvoro je preminulo.
“Niko više ne testira na tuberkulozu”, kaže on. “I lekari i oni koji odlučuju sada su fokusirani samo na kovid-19. A tuberkuloza je veće čudovište od toga.”
Pandemija je uticala i na dostupnost lekova za HIV, tuberkulozu i malariju time što je prekinula lance snabdevanja, promenila način rada farmaceutskih kuća, ali i postavila prepreke pacijentima koji moraju da putuju da bi našli lekove. Ove nestašice naterale su pojedine pacijente da smanje količinu lekova koje uzimaju, što ugrožava njihovo zdravlje.
Karantin je na mnogim mestima uveden toliko brzo da su se zalihe lekova brzo istrošile. Čak i ako su vlade spremne da kupe lekove za nekoliko meseci unapred, globalno snabdevanje moglo bi da bude ugroženo. Međunarodni transport takođe je na udaru koronavirusa, pa nedostaje ne samo hemijskih sastojaka i sirovih materijala, već i pakovanja.
“Prekid lanca snabdevanja me veoma brine – i kada pričamo o HIV-u, i o tuberkulozi, i o malariji”, kaže dr Karlos del Rio, čelnik savetodavnog tela američkog predsednika za pomoć obolelima od side.
Stručnjaci se nadaju da će pandemija naterati zemlje da porazmisle o tome kako brinu o obolelima.
Nevladine organizacije odavno su preporučivale da države treba da kupuju lekove unapred, i da uvek imaju zalihe koje mogu da potraju po nekoliko meseci. Sada pojedine države razmatraju da to učine za HIV. Bolnice i ambulante počele su da razgovaraju sa pacijentima i telefonom i preko video-poziva.
“Nekada se sistemi teško i sporo menjaju”, kaže dr Del Rio. “Ali mislim da nema ništa bolje od krize kada treba promeniti sistem, zar ne?” , prenosi nedeljnik.
