Lijek protiv kovida 19 je gotov. To je plod istraživanja nemačke firme Formikon
Sada se cilja na brzo odobrenje u hitnim slučajevima. Ali, iako će to “brzo” verovatno biti tek za godinu dana, ovo je svakako dobra vest.
Imajući u vidu najnoviju euforiju oko vakcina, gotovo da se mogao steći utisak da je potraga za lekovima za lečenje ljudi koji su već ozbiljno oboleli od kovida 19 bila niže na listi prioriteta kako istraživača tako i političara, piše DW.
Efikasnija sredstva protiv kovida 19 neophodnija su nego ikad. Iako se sada najviše govori o vakcini, umirujuće je što se i istraživanje lekova protiv kovida 19 odvija u punoj brzini, mada u pozadini.
Kako deluje lek Formikon
Biofarmaceutska kompanija Formikon (Formycon), sa sedištem u mestu Planeg-Martinsrid u blizini Minhena u Bavarskoj, pre par dana iznenadila je sve – vestima da blokator virusa korone koji je ta kompanija razvila pod nazivom FIB207 može u potpunosti da spreči zarazu ćelija.
Kao glavnu tačku ulaska u ljudske ćelije SARS-CoV-2 i drugi koronavirusi koriste ACE2 receptor na površini ćelije. Upravo tu se aktivira Formikonov fuzijski protein za antitela, koji se efikasno vezuje za SARS koronaviruse.
– To znači da pacijenti koji su teško oboleli od kovida 19 i koji su u bolnici imaju mogućnost lečenja – naglašava šef Formikona Karsten Brokmajer u intervjuu za nemački javni servis tagesschau.de. – Za sada ne postoji lek koji je dovoljno efikasan za ove pacijente.
Analitičar Dejmijen Čoplejn (Kepler Ševro) govori o „dobrim vestima”. Takva „izvrsna zaštita” putem aktivnog sastojka, čak i od mutacija, trenutno ne postoji ni kod vakcina niti drugih terapijskih antitela u razvoju.
Po čemu se razlikuje u odnosu na poznate lekove?
Antivirusni lekovi poput Remdesivira, u koji su u početku polagale velike nade, pokazali su se uglavnom neefikasnim. A kokteli protiv antitela kao na primer oni koje u svom repertoaru imaju američke kompanije Ridženeron (Regeneron) i Ilaj Lili (Eli Lilly) odobravaju se samo pacijentima u ranoj fazi bolesti.
Pored toga, antitela su usmerena protiv vrlo specifičnih regiona na površini virusa SARS-CoV-2.
– Mala mutacija je dovoljna da ove koktele antitela učine neefikasnim – kaže Brokmajer.
– S druge strane, mi blokiramo ulaznu kapiju koju virus koristi za prodiranje u ćelije. To nudi maksimalnu zaštitu od mutacija. Na taj način sprečavamo i buduće epidemije korona virusa – naglasio je direktor kompanije Formikon za tagesschau.de.
Da li je osnovan strah mutacija?
Naučnike širom sveta brine ideja da bi SARS-CoV-2 mutacijama mogao da postane otporan na vakcine i lekove. Danski institut za serum je nedavno izvestio da su se kod vizona na farmama stvorile nove varijante virusa kojima su zarazili i ljudi.
Istraživači pretpostavljaju da bi se u slučaju mutacija, iRNK vakcine poput onih nemačkog proizvođača Bionteka mogle vrlo brzo prilagoditi, jer su zasnovane na principu kockica za slaganje.
– Ali takođe se mora reći: Svaka promena na ovakvoj vakcini mora naravno ponovo klinički da se ispita. Opet prolazi mnogo vremena – rekao je virolog Kristijan Drosten u novembru.
Kompanija traži “brzo odobrenje za hitne slučajeve”
Utoliko bolje što Formikon sada cilja na „brzo odobrenje u hitnim slučajevima” svog leka protiv kovida 19. Međutim, to „brzo” je relativno.
Prvi razgovori sa Evropskom agencijom za lekove EMA i američkim organom za odobrenje lekova FDA trebalo bi da se održe „početkom prvog kvartala 2021.”, objašnjava generalni direktor Formikona Brokmajer – i zato se hitnom odobrenju nada početkom 2022. godine.
Da li lek dolazi prekasno?
Verovati da takav lek tada više neće biti potreban, bio bi vrlo ishitren zaključak. Jer, biće potrebne godine da vakcinacija 50 do 60 procenata ukupne populacije širom sveta – uopšte bude u domenu mogućnosti.
– Čak i za deset godina će postojati značajan broj ljudi koji nisu vakcinisani protiv kovida 19 ili koji će se ozbiljno razboleti uprkos vakcinisanju – naglašava Brokmajer.
Za ove ljude trenutno ne postoje mogućnosti lečenja.
– Ali ako uspemo da smanjimo stopu ozbiljnih oblika kovida 19, virus bi bio mnogo manja pretnja – zaključuje Brokmajer, prenosi telegraf.
