Na glas utiče sve što se dešava sa našim organizmom, na fizičkom i psihičkom nivou – kaže za Danas.rs docentkinja dr Sanja Krejović Trivić, specijalista otorinolaringologije i subspecijalista fonijatrije sa Klinike za ORL KC Srbije.
Osnovna dijagnoza zbog koje se pacijenti upućuju na fonijatrijski pregled je promuklost.
– Neki pacijenti su upućeni na pregled kod fonijatra a da nisu ni svesni da imaju problem sa svojim glasom. Promuklost može biti posledica preterane upotrebe glasa, nepravilne upotrebe glasa i zloupotrebe glasa. Najčešće je uzrokovana hroničnim zapaljenskim promenama koje nastaju u grkljanu zbog pušenja što može dovesti do nastanka najozbiljnije bolesti – karcinoma larinksa. Problemi sa glasom mogu nastati i zbog nekih promena na glasnicama kao što su polipi, pevački čvorići, otoci, ciste, tumori… – objašnjava naša sagovornica.
Doktokra naglašava da do gubitka glasa može doći i posle nekih stresnih situacija, kada fonijatar može pacijentu da „vrati“ glas.
Neke neurološke bolesti dovode do poremećaja glasa i govora. Posle operacija grkljana, štitne žlezde, karotida i pluća može doći do problema sa glasom, disanjem i gutanjem – navodi docentkinja dr Krejović Trivić.
Pravilna upotreba glasa je, smatra ona, krucijalna za zdrav glas. Ističe da su glasnice „najsavršeniji instrument ali ih treba pravilno negovati“.
– Prevencija je uvek najbolja terapija. Savetujemo pacijente da ne puše i vode računa o zdravom stilu života. Faktori koji mogu uticati na glas su zloupotreba glasa ali i loši mikroklimatski uslovi, alergijske manifestacije, gorušica, kašalj, oštećenje sluha (za dobar glas je potreban dobar sluh). Vokalni profesionalci treba da dolaze i na preventivne pregled kod fonijatra od početka karijere, a ne samo kada imaju problem sa glasom – kaže dr Krejović Trivić.
Boja glasa otkriva poremećaj
Na pitanje da li po boji glasa unapred možemo da znamo da li smo više izloženi nekom riziku ili ne, doktorka Krejović Trivić ističe da iskusan fonijatar može upravo na osnovu boje glasa da pretpostavi o kom poremećaju se radi, ali da je potrebna i adekvatna dijagnostika.
– Promuklost je najčešče prvi simptom maligne bolesti, te se zato insistira na ranom otkrivanju karcinoma larinksa, sa devizom da svaka promuklost koja traje duže od dve nedelje zahteva pregled otorinolaringologa, a ukoliko su vokalni profesionalci u pitanju neophodan je pregled fonijatra – naglašava doktorka.
Fonijatrijski pregled obuhvata kompletan ORL (otorinolaringološki) pregled uva, nosa i grla. Poseban deo pregleda je endoskopski pregled grkljana koji se zove Endovideolaringostroboskopija, a omogućava da lekari vide vibracije glasnica koje stvaraju glas, i da otkriju karcinom larinksa u samom početnom stadijumu.
Nakon toga sledi kompjuterska analiza glasa i govora, pa u zavisnosti od dijagnoze fonijatrijska rehabilitacija ili fonohirurška intervencija.
Inače, fonijatrija je moderna grana medicine koja se bavi prevencijom, dijagnostikom i lečenjem poremećaja glasa i govora. Nastala je iz otorinolaringologije kao uža specijalizacija koja se posebno bavi poremećajima komunikacije.
– Gubitak glasa kao najsavršenijeg vida komunikacije, predstavlja pravi hendikep za sve ljude, a naročito za vokalne profesionalce. Kvalitet glasa značajno utiče na kvalitet života, a to se tek shvati kada se ostane bez dobrog glasa. Dobra vest je što fonijatri uglavnom mogu da „poprave“ glas – ističe naša sagovornica.
Međutim, u Srbiji radi tek nekoliko fonijatra, a u čitavom svetu par stotina fonijatara i fonohirurga.
Dr Krejović Trivić ocenjuje da je to veoma mali broj u odnosu na populaciju koja beleži sve učestalije poremećaje sa glasom.
– Lekar treba da bude specijalista otorinolaringologije sa iskustvom da bi završio i užu specijalizaciju fonijatrije. Fonijatrija ima svoje specifičnosti jer zahteva holistički pristup pacijentu, potrebno je biti i dobar psiholog, a značajno je i muzičko obrazovanje, jer na osnovu boje glasa možemo da prepoznamo o kom se poremećaju glasa radi. Fonijatar treba pre svega da otkrije uzrok problema sa glasom pacijenta da bi se odlučio za adekvatnu terpiju: fonorehabilitaciju ili fonohiruršku intervenciju – zaključuje doktorka, koja je i članica Udruženja fonijatra Srbije.
Glas iz stomaka
Fonijatrijski tretman počinje preoperativno i rehabilitacija pacijenata se nastavlja posle operacije grkljana. Fonorehabilitacija podrazumeva vežbe disanja i produkcije glasa, kao i psihološku obradu pacijenta.
– Ukoliko je potrebno predlažemo inhalacionu terapiju, lečimo infekcije, alergije, refluksnu bolest (gorušicu) i kašalj. Pacijenti kojima je zbog karcinoma grkljana učinjena operacija larinksa (laringektomisani pacijenti), iako više nemaju vokalni aparat, mogu naučiti ezofagusni glas i govor (kako oni kažu glas iz stomaka) – navodi dr Krejović Trivić.
Posledice korone na govorni aparat
– Pacijenti koji imaju problem sa glasom posle kovid infekcije najčešće dolaze kod fonijatra zbog posledica kašlja ili intubacije, ali i stresne situacije. Adekvatnim tretmanom možemo sanirati ove sekvele – navodi dr Krejović Trivić.
Fonijatrijski pacijenti svih uzrasta
Fonijatrijski pacijenti su svi oni koji imaju problem sa glasom, a nekada i sa disanjem i gutanjem, od dece pa do najstarijih. Pre svega, to su vokalni profesionalci kojima je glas sredstvo za rad: glumci, pevači, profesori, novinari, menadžeri…
– Glas se menja od rođenja pa do starosti. U pubertetu je karakteristična mutacija glasa koja je izraženija kod dečaka, ali je prolaze i devojčice. Deca su često promukla zbog preterane vike. Pušači imaju najozbiljnije probleme sa glasom. Kod starijih ljudi prirodno dolazi do slabljenja glasa i sluha – objašnjava doktorka Krejović Trivić.
