Proteklog vikenda od kovida u Srbiji je preminula 121 osoba. Danas će početi kažnjavanje za nepoštovanje mera koje je doneo Krizni štab, a takođe od ovog ponedeljka Rumunija uvodi noćni karantin, zabranjene su proslave, zatvaraju se škole i vrtići, prodavnice rade skraćeno.
Rusija beleži novi crni rekord kada je reč o broju umrlih, u Moskvi se uvodi lokdaun. Francuska je produžila važenje zdravstvenih propusnica do kraja jula naredne godine. Nevakcinisanima u Austriji preti zatvaranje, ako se situacija u jedinicama intenzivne nege pogorša.
Rezultati istraživanja koje su sproveli agencija Ipsos, Filozofski fakultet i Udruženje za javno zdravlje pokazuju da je 38 odsto punololetnih građana Srbije, među kojima najviše mladih, i dalje neodlučno u pogledu vakcinacije.
Profesor Boris Šakić, neuroimunolog, biolog i profesor na Univerzitetu Makmaster iz Hamiltona u Kanadi, rekao je da se situacija u Kanadi, gde živi, poboljšava, da je vakcinacija počela u aprilu, ali da dobro ide.
“Svaka provincija u Kanadi ima svoja pravila. U delu u kom ja živim sve mere koje su donete su pažljivo ispoštovane”, naveo je Šakić.
Prema njegovim rečima, u svim prodavnicama, kao i u gradskom prevozu nose se maske.
“Kanada ima potencijal da vakciniše 86 posto stanovništa, ostalo su deca i stari, koji ne mogu da se vakcinišu iz nekih zdravstvenih razloga”, istakao je profesor Šakić dodajući da se sada u toj zemlji mere smanjuju i život se polako vraća u normalu.
Naveo je da se deca vraćaju u škole, ali nose maske, a ako škola ima epidemijski nepovoljnu situaciju, ona mora sama da lokalizuje tu epidemiju.
Ko treba da govori o vakcinaciji
Na pitanje kako da se i u Srbiji motivišu ljudi da bi se vakcinisali, kaže da je jako važno ko priča o vakcinaciju, da li je to neko na vlasti, autoritet u zdravstvu ili osoba kojoj ljudi veruju.
Prema njegovom mišljenju, oni kojima se veruje bi morali biti angažovani da bi se ljudi motivisali na vakcinaciju.
U naučnom radu iz časopisa “Nature” grupa engleskih psihologa okarakterisala je profile pacijenata koji imaju različit odnos prema vakcinaciji od kovida.
“U tom radu identifikovali su tri vrste ljudi – oni koji prihvataju vakcinaciju i njima odgovara 65 odsto ljudi, oni koji su u nedoumici, njih je 25 odsto, i oni koji su rezistentni, ne veruju u vakcinaciju, kojima pripada 10 posto”, objasnio je Šakić.
Kako je naveo, među onima koji su u nedoumici i rezistentni ima dosta psihotičnih ili verujućih, zato je bitno njima se obratiti i objasniti.
Govoreći o delta plus soju koronavirusa, profesor Šakić je objasnio da je on samo malo zarazniji nego delta soj, dominantan je u Engleskoj, ali najbitnije je da nije smrtonosniji od delta soja.
“Oni koji nisu vakcinisani su fabrike novih sojeva”, naglasio je neuroimunolog dodajući da niko nije predvideo da ima tako mnogo ljudi koji ne žele da se vakcinišu
