Ono na šta se manje obraća pažnja, svakako je razlika između donjeg i gornjeg krvnog pritiska
Visok krvni pritisak prevashodno zahteva adekvatnu terapiju, ali to ipak nije jedini problem. Oscilacije krvnog pritiska mogu biti kobne, a o ovom zdravstvenom problemu se u medijima manje govori.
Marija Benevskaja je kardiolog, a detaljno je za ruske medije pričala o krvom pritisku
-Prvo da razjasnimo šta je krvni pritisak. To je pritisak koji krv vrši na zidove krvnih sudova. Ove vrednosti su jedan od pokazatelja vitalnih funkcija tijela- a ovako je Marija započela svoje izlaganje.
Ona je potom dodala da se prilikom mjerenja krvnog pritiska utvrđuju dvije vrste, a sa svakim otkucajem srca pritisak varira između gornjeg i donjeg. Oba parametra su podjednako važna, jedan parametar se ne može posmatrati zasebno, već svaki ima svoj značaj.
– Svaki od ovih parametara ima svoj značaj, oba su važna. Ako je gornji povišen, govorimo o sistolnoj hipertenziji, a isto tako, ako je donji povišen, opet se radi o hipertenziji, samo dijastolnoj. Svako od ovih stanja je opasno i zahteva drugačiji pristup liječenju – dodala je doktorka.
Šta je normalna granica, a koja je kritična?
Normalna vrednost krvnog pritiska zdrave osobe (sistolni/dijastolni) je 120 sa 80. Međutim ovaj pritisak može da varira i u toku dana, a zavisi i od starosti osobe, postojećih bolesti, ali i stanja, poput trudnoće. -Razlika između sistolnog krvnog pritiska i dijastolnog krvnog pritiska naziva se pulsni pritisak i obično iznosi 30-50- naglasila je Benevskaja.
Sve vrijednosti koje se ne uklapaju u ove granice mogu da ukazuju na prisustvo neke bolesti, što je razlog za posjetu ljekaru. – Iako ovo može biti i prolazno stanje u svakom slučaju je bolje da se obratite ljekaru- napominje Marija Benevskaja.
Šta ako je razlika ispod 30?
Ukoliko između gornjeg i donjeg pritiska postoji mala razlika, to može ukazivati na sljedeća stanja:
– prisustvo ateroskleroze aorte (taloženje holesterola u najvećem sudu
– oštećenje sudova bubrega
– aneurizma aorte (patološko širenje posebnog dijela aorte sa mogućnošću pucanja ili raslojavanja zidova usled prekomjernog opterećenja)
– anemija (smanjenje nivoa hemoglobina u krvi) i mnoga druga stanja
Gornji ili donji, jedan je bubrežni drugi srčani
Gornji pritisak poznat je i kao srčani, a donji kao bubrežni.
-Viši broj koji se dobije prilikom mjerenja je sistolni krvni pritisak, on pokazuje pritisak u sudovima dok se srce steže i potiskuje krv u arterije, što zavisi od jačine kontrakcija srca, otpora zidova krvnih sudova i broja otkucaja srca u jedinici vremena. Zato, možemo reći da ovaj pokazatelj odražava upravo rad srca, mada su, naravno, i drugi faktori uključeni u ovaj proces”, kaže dr Marija.
Ne treba zaboraviti i da donji pritisak pokazuje i rad bubrega.
– Niži broj, dijastolni krvni pritisak, pokazuje pritisak u arterijama kada se srčani mišić opusti. Ovo je minimalni pritisak u arterijama i odražava otpor perifernih sudova. Budući da vaskularni ton regulišu hemikalije i autonomni nervni sistem, niži krvni pritisak znači koliko se pravilno vrši neurohumoralna regulacija. Zauzvrat, neurohumoralne reakcije se javljaju uglavnom u bubrezima, pa stoga postoji mišljenje da je donji pritisak bubrežni – zaključila je na kraju doktorka Marija Benevskaja.
