Kubanska vakcina protiv raka pluća napravljena je prije nekoliko godina, a 2015. godine ju je primilo i nekoliko pacijenata u našoj zemlji. Da li je ova vakcina “magični lek” za opaku bolest u emisiji “Kec na 11” na televiziji K1 objasnio je srpski onkolog prof. dr Vladimir Kovčin.
“Imao sam priliku da razgovaram sa kubanskom doktorkom koja je razvila tu vakcinu protiv karcinoma pluća, kada je gostovala u Beogradu prije par mjeseci. Ono što je bilo interesantno, rezultati su različiti, bilo je pacijenata kod kojih je ta kubanska vakcina vrlo dobro djelovala, uspjevala je da zaustavi napredovanje bolesti, međutim, bilo je i pacijenata kod kojih uopšte nije djelovala. Onda smo pokušali da razlučimo koji je razlog toga. Prvo, moram da napomenem da to nisu klasične vakcine koje treba da spreče bolest, kao one protiv infektivnih bolesti, nego je to vakcina koja je napravljena da ulovi faktore rasta koji stimulišu rast karcinoma, oni ne stimulišu tumor da se razvija, on miruje i trebalo bi spontano da počne da odumire. Međutim, oni su testirali nivo titar tih faktora rasta u krvi bolesnika, i ako je on bio povišen onda su davali vakcinu, što znači da nije svaki pacijent koji ima karcinom pluća kandidat za vakcinu po tim kubanskim merilima. U procentima, oko 30 odsto da ima povišen taj faktor. Onda
Onkolog ističe da ova vakcina nije registrovana u Srbiji, ali da su pre nekoliko godina kubanski lekari poslali donaciju i određen broj pacijenata ju je primio.
“Isto smo imali mešovite terapijske odgovore, neko je odreagovao, neko nije. Međutim, u to vreme nismo testirali receptore”, kaže dr Kovčin, pa odgovara na pitanje zašto vakcina nije registrovana.
“Postoji određena procedura registracije bilo čega u našoj Agenciji za lekove. Potrebno je podnijeti određenu dokumentaciju koja dokazuje efikasnost, bezbjednost tih lijekova ili vakcina, međutim, to može da podnese proizvođač ili zastupnik u Srbiji. Međutim, proizvođač da li nije zainteresovan ili nemaju interesa, daleko je Kuba, a i nemamo određenog posrednika koji bi to uradio. S druge strane, koliko je bio veliki entuzijazam i nada da će to biti čudotvoran lek, ispostavilo se na kraju da to i nije baš tako, upravo zato što veliki broj pacijenata nije kandidat, drugo, terapijski odgovor je skroman u tom smislu da nemamo smanjenje tumora, ali dolazi do dužeg mirovanja”.
Najčešći uzroci karcinoma
Ljekar kaže da je najveći problem u pronalaženju lijeka protiv različitih vrsta karcinoma to što se ne zna šta je tačno njihov uzrok.
“Svi karcinomi su nepoznatog porekla, za vrlo mali broj karcinoma znamo direktno šta može da izazove, virusi kod par bolesti samo, u svim ostalim slučajevima potpuno je nepoznat uzrok, od nasleđa, sredine, načina života, toksina u hrani, jako puno faktora. Tako da, da bi se našao lijek za jednu bolest, moramo da znamo uzrok, a kad imate bolest koja ima mnogo uzroka, naravno da nemamo lek”, kaže dr Kovčin, pa otkriva šta se smatra najčešćim uzrocima kancera.
“Ako govorimo o naslijeđu, tu je do 12 odsto kod karcinoma dojke, nešto manje od osam odsto za karcinom debelog crijeva, ali naslijeđe ne utiče više od 10 do 12 odsto u nastanku karcinoma. Rekao sam za viruse, karcinom jetre – hepatitis, karcinom grlića materice – herpes simpleks virus, tu postoji vakcina koja može da prevenira nastanak. Postoje još neki virusi, na primer Ešptajn-Bar virus može da izazove karcinom nazofarinksa, pojedini virusi mogu da izazovu leukemiju i to je ono što se zna o virusnim uzrocima, međutim, sve ostalo je jedna velika nepoznanica. Ne znamo koliko toksini u hrani, zagađen vazduh – sigurno da utiče na razvoj karcinoma pluća, ali i drugih karcinoma jer te kancerogene materije kroz pluća ulaze u krv, pušenje, sigurno jedan od uzroka karcinoma pluća. Tako da, za pojedine stvari smo blizu, ali još uvek totalno daleko da bismo mogli da iskoristimo to znanje i nađemo lijek”.
Onkolog kaže da je nemoguće utvrditi koliko tačno hrana na sve to utiče, ali da loše navike u ishrani definitivno jesu faktor rizika, ali upozorava i na pojedine sastojke hrane.
“Loše navike u ishrani, na prvom mestu gojaznost je faktor rizika za mnoge karcinome – digestivnog trakta, dojke, ginekološke karcinome… Konzervansi koji su u hrani, koje niko i ne gleda, može se naći lista aditiva, konzervansa, koji služe da hrana duže traje i da ostane sveža, a koji mogu da budu potencijalno kancerogeni, postoji čitav spisak onih E koje treba izbegavati. Između ostalog se navodi E330 koji je limunska kiselina. Trebalo bi izbjegavati konzerviranu hranu”.
Sve češće čujemo rečenicu “kakve su ti misli, takav ti je život”, a dr Kovčin objašnjava koliko je to bitno u onkologiji.
“U medicini je dokazana i poznata veza emocija, centralnog nervnog sistema i tela i sve bolesti mogu da budu psihoorganske i da iz glave se čovek razboli. Jedan od poznatih onkologa, Dipak Čopra, on živi u Americi, inače je Indijac, koji je završio i Ajurvedu i klasičnu medicinu i bavi se onkologijom, proučavao je vezu karcinoma i psihe. Na osnovu psihičkog profila pacijenta je mogao da pretpostavi kakav će ishod lečenja biti i čak od kog karcinoma on može da oboli ako je zdrav i da pokuša da prevenira tu bolest. U onkologiji postoje i opisane spontane remisije, povlačenja tumora, bez ikakvog lečenja, znači iz glave”, zaključuje.
