Postoji više vrsta a uzročnici ili faktori koji doprinose mogu biti težina, nedovoljna oralna higijena ili pušenje, upozorio je dr Predrag Ostojić, reumatolog.
Nije svaki bol reuma, a važno je da razlikujemo zapaljenski oblik bolesti, od degenerativnog, rekao je doktor i objasnio razliku.
“Kod nas se reumom naziva svaka vrsta bola u zglobu, kosti ili mišiću, ali postoji više desetina bolesti. Zapaljenske, ili artritisi, najozbiljniji su oblik ali su i najrjeđi.
Degenerativne bolesti, odnosno “propadanje” zglobova i hrskavice, rezultat su starenja i “habanja” našeg organizma, pa su češće kod starijih. To ipak ne znači da ne mogu da se jave i mnogo ranije.
“Ali prve tegobe mogu da krenu već od 35. godine, to su bolovi u zglobovima, u degenerativnom reumatizmu, karakteristično je da se javljaju pri pokretu. Bolovi su sve izraženiji tokom aktivnosti, uveče su najizraženije tegobe i nekada ne možemo ni da zaspimo od bola”, rekao je on.
Kod zapaljenskih, kada se bol javlja nezavisno od pokreta, pacijenti se žale i dok miruju jer tada bolovi postaju sve izraženiji. Dok ležite, tokom noću, bude vas iz sna… Oticanje, topao zglob na dodir biće znaci za uzbunu.
Šta je prvi znak da nešto nije u redu, i šta možemo da uradimo?
“Bol je prvi znak, uvijek, kada pacijent ima bol ima neku od reumatskih bolesti. Kod hroničnih artritisa je važno da dijagnozu što pre postavimo i počnemo liječenje. Iznenadni, noćni bolovi u sitnim kostima i zglobovima šake ili stopala, jutarnja ukočenost, nekada je potrebno pacijentu više sati da razradi zglobove, kao da su zarđali, ne mogu ni da formiraju pesnicu. Izabrani lekar odlučuje o pregledu kod reumatologa”, rekao je on.
Degenerativni reumatizam postepeno počinje, ali se isto javlja kao bol i ukočenost.
“Važno je da znamo da u nastanku takve bolesti genetika igra ulogu, ali i opterećenje, posebno zglobova koljena, kukova, donjeg dijela leđa. Tu je uzrok i prekomjerna tjelesna težina, moramo da je smanjimo i redovno vežbamo da bi ojačali okolnu muskulaturu”, rekao je on.
Koje fizičke aktivnosti, ili način ishrane, se preporučuju? Da li pravimo neku grešku, i da li je promjena životnog stila različita za zapaljenske i degenerativne oblike bolesti?
“Kod zapaljenskih, kao što je reumatoidni artritis, nedovoljno dobra oralna higijena može da bude faktor. Bakterije koje izazivaju paradontopatiju učestvuju u pogoršanju. Bolesnici koji puše imaju teže forme bolesti, jer anti-CCP antitela, stvaraju se u plućima i to u većoj mjeri kod pušača. Studije u SAD-u su pokazale da gojazne žene češće imaju teže forme”, rekao je on.
Kod degenerativnih, redukcija težine i fizička aktivnost takođe su faktori, ali je doktor Ostojić podvukao da previše aktivnosti može da pogorša stanje.
“Hrskavica koja oblaže zglobove propada, njoj je potreban pokret jer nema svoje krvne sudove, nju obliva tečnost. Za ishranu joj je potrebno kretanje. Pokret i vježbanje su važni, ali ako intenzivno opterećujemo zglobove, kao profesionalni sportisti, brži je razvoj degenerativnog reumatizma”, upozorio je on.
Kakva fizička aktivnost se preporučuje, ima li ograničenja? Reumatolog navodi da se plivanje često savjetuje i da će nas tijelo upozoriti ako smo pretjerali.
“Umjerena i rekreativna, ja volim pacijentima da kažem da zglob sam kaže koliko mu prija. Slušajte svoje tijelo. Kada je sport u pitanju, najmanje ćete pogrešiti aktivnostima u vodi. Plivanje, akvabik, kada tijelo lakše podnosi opterećenje. Mi savetujemo svim pacijentima da plivaju, ako imaju oboljenje koljena, kod njih se ne savjetuje kretanje po neravnom terenu ili vožnja bicikla”, rekao je on.
Da li žene češće oboljevaju?
“Nažalost, istina je, od hroničnih artritisa negde četiri puta češće od muškaraca. Kada govorimo o autoimunskim bolestima, poznato je da hormonski status igra važnu ulogu u njihovom nastanku. Estrogen, prolaktin, direktno stimulišu autoimunske ćelije, zbog toga ćemo vidjeti da od takvih bolesti najčešće obolevamo u odraslom dobu, dakle kod žena, u generativnom periodu. I degenerativni oblici su češći kod žena”, rekao je doktor.
Iako se ove bolesti javljaju kod radno sposobnog, odraslog stanovništva, ponekad pogađaju čak i bebe, rekao je reumatolog i dao primer najmlađeg pacijenta za kojeg zna.
“Najmlađi za kojeg ja znam, nažalost je i dalje beba. Ima samo šest mjeseci, tada je u pitanju autoimuna, genetski predisponirana bolest koja se najčešće pokreće nekim virusom. To se ne može predvidjeti, može se desiti i u najranijem životnom dobu”, rekao je on.
