Analizom je utvrđeno da trećina jabuka i polovina kupina stavljenih u prodaju, sadrže ostatke najtoksičnijih pesticida koji se povezuju sa izazivanjem kancera, srčanih oboljenja i deformiteta pri rođenju.
Koliko ima istine u tome, koje namirnice su prepune otrova, koliko je štetno prskano voće i povrće, otkrile su Lidija Ristić Matijević i profesorka dr Svetlana Stanišić u “Jutru” na Prvoj.
“Vrlo je teško naći voće i povrće koje nije prskano, to je danas nemoguće. Važno je da bude prskano onako kako je propisano. Dakle, proizvođači treba da se pridržavaju svih odredbi koje im stoje u uputstvu, kad vrše tretiranje, sa kojom dozom, kojom količinom vode, koliko puta godišnje, na koji način i za koje štetne organizme. To su neki osnovni kriterijumi, a jako je važno imati saznanje da nije svaka godina ista. Neke godine se prska više jer su vremenski uslovi takvi i tada je potreban veći broj tretiranja”, kaže Lidija Ristić Matijević i dodaje:
“Ne treba tretirati uzaludno, nego onda kada stvarno postoji potreba. Kod nas se prilično poštuje to, pogotovo veliki proizvođači. Oni koji su ozbiljni, angažuju i stručna lica. Manji proizvođači mogu biti problem. Oni uzimaju jedni od drugih savjete i vrlo rijetko se fokusiraju baš na ono što piše. Imaju neko iskustvo i na osnovu toga rade tretiranje”, ističe ona.
Dr Stanišić kaže da je danas nemoguće izbeći pesticide.
“Danas bez pesticida nema masovne proizvodnje, prosto nije moguće. Čak i organska proizvodnja uključuje biopesticide i to što je prirodno ne znači da nije toksično. Postoje prirodni otrovi i moraju se primjenjivati agresivna sredstva. Pesticidi su danas neminovni. Ako o njima razmišljate, to znači da razmišljate o voću i povrću, što je odlično. Sve studije kažu da ljudi koji jedu voće i povrće duže žive, bez obzira na pesticide. Nisu oni samo u voću i povrću, oni se nalaze i u duvanu”, kaže dr Stanišić i dodaje:
“Kažu da se više prska zbog toga što štetočine postaju otpornije. Iako naša volja jeste da smanjimo upotrebu pesticida, ja ne vjerujem da će to biti realno u narednom periodu. Kod nas je procenat proizvoda koji ne zadovoljavaju kriterijume pravila svega 2 odsto”, ističe ona.
Kako ukloniti pesticide i koje namirnice ih najviše sadrže?
“Dosta pesticida se razgrađuje termičkom obradom. Treba da operemo voće i povrće, najviše tamo gdje se petiljka kači za plod. Daću vam jedno poređenje: pesticidi su prisutni kao jedna sekunda u tri godine, toliko ih ima. Kažu da je opasnost od pesticida kao čaša vina u tri mjeseca. Ja stvarno ne bih brinula. Mnogo je veći problem što nas okružuju sa svih strana, nego što se nalaze u voću i povrću. Ako se baš plašite, možete uzeti namirnice iz organske proizvodnje”, kaže profesorka i otkriva koje namirnice ih najviše sadrže:
“Najviše se prskaju jagode, breskve, celer, grožđe, paradajz, spanać. Dobro je uzimati sezonsko, jer je bogatije hranljivim materijama. Brokoli u sezoni ima 50 odsto više vitamina C. Sasvim je dovoljno oprati, iako neki spominju upotrebu zeolita. Ja smatram da je to bespotrebno trošenje vremena i novca”, objasnila je.
