ijagnoza opake bolesti povlači brojne konsekvence, a za spremniji odgovor društva i zdravstvenog sistema neophodna su istraživanja zdravstvenog, socijalnog i ekonomskog stanja obolelih.
Rak dojke ubija više žena u Evropi nego bilo koji drugi rak, a smrt je u većini slučajeva rezultat metastatske faze bolesti. Prema istraživanju „Nevidljiva žena“ iz 2013. godine, dijagnoza raka dojke ima ogromne lične, društvene i ekonomske posledice. Rezultati istog istraživanja iz 2019. godine pokazuju da je ovaj karcinom imao najveći uticaj na lične finansije obolelih žena.
Različite su posledice povezane sa finansijskim stresom i nemogućnošću lečenja, među kojima je svakako emiocionalna, a ovo stanje se takođe tokom godina pogoršavalo. Mnoge žene se osećaju izolovano i bespomoćno, njima je jasno da svakodnevni život postaje borba koja uz sebe nosi i anksioznost, depresiju ili gubitak samopouzdanja.
Kvalitet života je najviše pogođen činjenicom da su brojne potrebe obolelih od karcinoma dojke nezadovoljene, kao i da mnogim pacijentkinjama nije omogućen pristup adekvatnoj nezi i lečenju. Ovde treba imati i u vidu činjenicu da uprkos naporima nadležnih institucija da obezbede terapije za sve kategorije pacijenata, nažalost, 2/3 žena u Srbiji koje žive sa metastatskom karcinomom dojke i dalje čeka inovativnu terapiju, koja bi im ne samo produžila život, već i značajno unapredila njegov kvalitet.
Danas je stanje takvo da i sve informacije i dalje nisu pristupačne, te je zbog toga neophodno pružiti više podrške obolelima. Pored toga što je potrebno poboljšati kvalitet života pacijentkinja, neophodno je pružiti finansijsku pomoć, ali i pristup adekvatnim savetovalištima. Stoga su izveštaji kakav je “Nevidljiva žena” važni za podizanje svesti o bolesti i životu s njom, kao i za kreiranje zdravstvene politike kako u Evropi, tako i kod nas.
– Kao i 2013. godine, kod obolelih je zabeležen nagli pad mogućnosti obavljanja svakodnevnih životnih obaveza i odgovornosti kako u porodici tako i van kuće.
– Skoro polovina pacijentkinja (46% naspram 40% u 2013. godini) osećala je da je u stanju da održi porodicu na okupu pre dijagnoze, ali ovaj procenat je pao na samo 25% nakon dijagnoze karcinoma dojke (nasuprot 30% u 2013. godini).
– Trećina (33%) pacijentkinja oseća se izolovano od društva već i ranoj fazi bolesti, što je znatno više u poređenju sa 18% u 2013, pri čemu i dalje postoji opšti nedostatak angažmana društva,piše Lepaisrecna
