Vitamin D je istovremeno i sastojak koji možemo naći u hrani, ali i hormon koji proizvodi naše tijelo. Rastvorljiv je u mastima, a pomaže da telo apsorbuje i zadrži kalcijum i fosfor – neophodne za izgradnju kostiju.
To je samo jedna od funkcija ovog vitamina, kojeg povezuju i sa kontrolom infekcije i smanjenjem upalnih procesa u organizmu. Mnogi organi i tkiva u organizmu dokazano imaju receptore za vitamin D što pokazuje da on ima i daleko važnije funkcije.
Malo namirnica prirodno ima vitamin D, pa je u mnogim zemljama uobičajeno da se neka hrana vještački njime obogaćuje. Za mnoge ljude je zato najbolje da ga uzimaju kao suplement. Jednostavno, teško je izvodljivo da ukupnu potrebnu količinu uzmu kroz hranu.
U suplementima, on postoji u dva oblika – kao vitamin D2 – ergokalciferol ili pre-vitamin D i vitamin D3, tojest kolekalciferol. Oba oblika nastaju i kad se izlažemo suncu, tojest njegovom ultravioletnom zračenju. Otuda i nadimak “vitamin” sunca.
Preporučena količina za starije od 19 godina je 600 IU (internacionalnih jedinica) ili 15mcg dnevno. Za starije od 70 godina, to je 800 IU ili 20 mcg. Gornja granica je 4.000 IU.
Da bi se proizvela dovoljna količina vitamina D u telu, potrebno je izlaganje suncu u dužini između pet i 30 minuta, a u prosjeku 15 minuta, i to u periodu od 10 do 15 časova. Za to vreme, koža ruku, nogu i leđa ne treba da bude zaštićena kremama sa zaštitnim faktorom. Ovakvo sunčanje treba sprovoditi barem dva do tri puta nedeljno.
U većini zemalja na severnoj hemisferi ovo nije moguće bar pet do šest mjeseci godišnje tako da je suplementacija neophodna.
