Pre izlaska iz kuće svako od nas ujutru pogleda u ogledalo, a ta navika je jednoj ženi spasila život. Dok se spremala za posao dr Erin Kobetz, sa Instituta za istraživanje kancera Univerziteta u Majamiju, primetila je nešto čudno na svom vratu u odrazu u ogledalu Ne postoji pravi način da se to objasni, osim što mi je vrat izgledao čudno. Bila sam malo uznemirena, pa sam odmah zakazala pregled kod svog lekara opšte prakse, koji se složio da mi vrat izgleda malo neprirodno, ali nije mogao da kaže zašto – objašnjava Erin.
Nakon rođenja sina Erin je dobila Hašimoto tireoditis, što je autoimuno stanje koje može učiniti da štitna žlezda izgleda kvrgavo. Međutim, Erin je osećala da je nešto drugo u pitanju.Srećom, moja doktorka veruje da ponekad pacijenti zaista poznaju svoje telo, a verovala je mojoj intuiciji da nešto jednostavno nije izgledalo ili se osećalo kako treba – kaže Erin.
Iako je rizik od raka povećan kod pacijenata sa Hašimotovim tiroiditisom, to je izuzetno retka komplikacija. Dr Kobetz je bila izuzetak: ultrazvuk vrata otkrio je da joj je štitna žlezda kancerogena, a njen medicinski tim je započeo protokol lečenja — potpuno uklanjanje štitne žlezde zajedno sa limfnim čvorovima na vratu i lečenje radioaktivnim jodom. Lečenje je bilo brzo i efikasno i dovelo je do remisije bolesti. Ali čitavo iskustvo ostavilo je neizbrisiv trag na njenom emotivnom stanju.
– Kada neko doživi događaj koji suštinski menja njegov život, kao što je rak, imate pojačan osećaj svesti o nedostatku kontrole. Da bih povratio osećaj kontrole nad svojim telom, postao sam izuzetno fizički aktivan i počeo da se hranim veoma zdravo. Ne možete da preživite dijagnozu raka i da ne postanete svesni sopstvene smrtnosti na dnevnoj bazi, objašnjava Erin.
Rak štitaste žlezde ima izuzetno visoku stopu izlečenja ako se na vreme otkrije i pacijent dobije odgovarajuću terapiju.
Štitna žlezda je mali organ u prednjem delu grla, blizu osnove vrata. Oblikovan je kao leptir i ima dva režnja. Pomaže telu da reguliše osnovne funkcije – metabolizam, krvni pritisak, rad srca i temperaturu oslobađanjem proteina zvanih hormoni, koji deluju na druge delove tela, kako piše Srbijadanas
