“Priroda vraća stvari u svoje ruke! Sa kolegama trenutno istražujem veoma začuđujuću pojavu u SAD gdje ima milion zaraženih, i gdje se virus veoma brzo mijenja, naročito onaj njegov dio za koji vjerujem da ga je dodao čovjek. Taj dio vrši mnogo mutacija i u toku je nestajanja. To praktično znači da će ovaj virus da se samouništi“, rekao je Montanje u intervjuu za “Novosti“.
Francuski nobelovac kaže da je uslov za nestanak virusa da se “dosta raširi među populacijom, da bi mutirao i promijenio se“.
“Paradoksalno zvuči, ali potrebno je da epidemija najprije dobije na razmjerama da bi nestala“, kaže Montanje, koji je dobio Nobelovu nagradu za pronalaženje virusa HIV.
Kaže kako se nada da ćemo živjeti normalno ovog ljeta i misli da je to moguće.
“U svakom slučaju, ne možemo toliko dugo ekonomski da budemo zatvoreni. U maju ima mnogo praznika u Francuskoj, navikli smo da se više odmaramo tog mjeseca, ali ne bi trebalo da sve ovo traje duže od maja. Virus je došao brzo i moguće je da će isto tako brzo otići“, kaže Montanje.
On je ponovio svoje tvrdnje da je SARS CoV-2 djelo ljudskih ruku.
“Sve je krenulo od poznatog virusa kod slijepih miševa, na kome se intervenisalo da bi se ‘humanizovao’. U tom trenutku se vjerovatno dogodila ili greška ili je sve procurilo iz laboratorije. Dobili su nešto što je suprotno od onoga šta su tražili. Ne znam šta su tražili, možda vakcinu protiv side“, istakao je Montanje.
On tvrdi da su u virus korona ubačene kratke sekvence virusa side, veličine 20 nukleotida, osnovnih jedinica genetske građe. Kako navodi, upravo te sekvence dovele su do izmjene omotača virusa, “što ga je učinilo sposobnim da inficira ljudske ćelije“.
Montanje nije htio nikoga direktno da optuži da je modifikovao virus.
Na kritike njegovih tvrdnji, koje kažu da je virus “prirodnog porijekla“, Montanjije odgovara da on jeste prirodnog porijekla, ali da je modifikovan i dodao da će on i njegovi saradnici svoja saznanja objaviti u naučnim časopisima.
Francuski nobelovac podržao je svog zemljaka, profesora Didije Raulta, koji se zalaže za upotrebu hlorokina u borbi protiv bolesti COVID-19, izazvane virusom korona.
“To je važan tretman. Spasava živote. Ali, hlorokin treba dati na početku infekcije, a ne na kraju. Na kraju nema efekta, jer u tijelu više nema virusa“, kaže Montanje.
