Kako pandemija duže traje, ova pitanja dobijaju na značaju, a i odgovori na njih se mijenjaju.
“Virus se genetski malo promijenio, ali ne u pogledu sklonosti i sposobnosti da izazove bolest i smrt“, rekao je u septembru glavni savjetnik britanske vlade Patrik Valens govoreći šta bi trebalo da se promijeni zbog naglog skoka oboljelih od korone, piše “Hafington post”.
Izjava Valensa je pružila određenu utjehu jer se saznalo da korona virus nije postao opasniji, ali je istovremeno izazvala šok zbog činjenice da korona nije manje smrtonosna sada nego na početku pandemije.
Sve o mutacijama korone
Zna se da trenutno svijetom cirkuliše sedam sojeva korone: GR, G, GH, O, S, L, i V soj. O čemu se zapravo radi?
Istraživači sa Univerziteta u Bolonji ranije ovog ljeta su proučavali genetsku strukturu virusa da bi procijenili kako se on proširio i mutirao tokom putovanja preko kontinenata.
- Sugerisali su da je originalna verzija virusa soj L koji se pojavio u decembru prošle godine u Vuhanu.
- Prva mutacija virusa jeste soj S koji se proširio početkom ove godine, a prema njihovoj studiji od sredine januara postoje dva dominatna soja V i G.
- Soj G je najrasrostranjeniji i naučnici su ustanovili da je on krajem februara mutirao u sojeve GR i GH.
- O soj označava ostale sojeve na koje istraživači paze.
Zašto je važno nadgledati mutacije?
Naučnici prate mutacije kako bi otkrili nekoliko važnih stvari među kojima je i njihov uticaj na antivirusne lijekove kakav je remdesiv, rekao je za “Hafington post” virusolog dr Džulijen Tang sa Univerziteta u Lesteru u Engleskoj.
Važno je pripaziti i kako mutacije mogu uticati na kliničku sliku pacijenata i prenosivost bolesti, kao i na efikasnost vakcina.
Zna se trenutno da virus mutira relativno sporo, što jeste pozitivan podatak, ali i da mutira znatno sporije od gripa.
Koautor o mutacijama korone dr Federiko Đorđi rekao je da je virus SARS-CoV-2 već optimizovan na ljude pa da se zato ne razvija brzo odnosno da je postao “toliko dobar da nas zarazi” da ne mora da se trudi pa se ni ne dešavaju brze mutacije virusnog opterećanja.
Zbog sporih mutacija naučnici vjeruju da će vakcine biti efikasne protiv svih njegovih sojeva i da se neće u kratkom roku pojaviti nove virusne promjene koje bi ugrozile njihovu djelotvornost.
Vakcina protiv korone mogla da bude duže djelotvorna od vakcine protiv gripa, ali je pitanje dužine trajanja imuniteta koji stvara i dalje ključno, prenosi “Žena“.
