Profesor Tarabar podsjetio je gledaoce da je crijevni sistem najveći imunološki organ u organizmu i da su probiotici ključni za održavanje i izgradnje imuniteta.
Vitamin D značajno smanjuje rizik od korone, kaže nova studija, a evo šta kažu stručnjaci
Napomenuo je da bakterija u ljudskom organizmu ima 10 puta više nego ćelija kao i da je njihova uloga da čuvaju imunitet, a da procenat loših bakterija ne smije da premaši 15 procenata.
“Zato te bakterije rade mnogo, mnogo posla za nas i štite nas od silnih bakterija, drugih opasnih i toksičnih stvari, podižu naš imunitet i sposobnost”, objasnio je profesor emisiji RTS Ordinacija.
Kako je dodao, “mi moramo da hranimo te dobre bakterije”.
“Vi hranite srce, pluća i sve. Mi moramo da hranimo i naš mikrobiom. I one traže hranu. Ako one nisu dobile hranu, a to su hrane u vlaknima i u povrću, promijenit će se pe-ha vrijednost, promijeniće se propustljivost u crijevima. One će da pate”, istakao je i napomenuo da bakterije utiču i na mnoge druge procese, kao što su gojaznost, dijabetes, alergije, nervni sistem, kao i na razvoj mnogih bolesti, – multiple skleroze i Parkinsonove bolesti.
Objasnio je da bakterije imaju svoj ritam i određeno vrijeme kada su budne i kada spavaju.
“Ako vi ne spavate, ni bakterije ne spavaju. Vi ih maltretirate”, rekao je profesor Tarabar i dodao da ćemo, ako vodimo računa o njima, biti dobro.
Zašto ne treba uzimati veliku količinu antibiotika?
“Mi smo veoma skloni da za virusne infekcije uzimamo antibiotike. Taj antibiotik treba da ubije patogenu bakteriju za koju smo pretpostavili da je izazvala bolest, ali antibiotik ubija i sve ostale dobre bakterije. Onda počinje da se remeti balans i zato uz antibiotike dajemo probiotike”, objasnio je i naglasio da velike količine antiobiotika narušavaju crijevnu floru, ali je da je prevelika upotreba ove vrste lijekova najčešća greška koju ljudi prave.
Važna je raznolikost u crijevima koja se dobija adekvatnom ishranom, dok se šećer izdvaja kao najgora moguća hrana za to.
“On se apsolutno obradi i absorbuje u tankom crijevu. Šta dođe u debelo – ništa. Znači, vi ne hranite svoje bakterije. Ali ako uzmete kompleksne ugljene hidrate, oni ne mogu kompletno da se razmnože, kao celuloza – kada jedete jabuku sa korom. Vi ne možete u vašem tankom crijevu da je obradite. Ona će doći u debelo crijevo i tamo čekaju dobre bakterije koje će da se nahrane celulozom i radiće svu dobru stvar za nas”, rekao je i dodao da će “bakterije patiti ukoliko se ne nahrane kompleksnim ugljenim hidratima i da će biti neadekvatna odbrana, a da će se klostridija, kandida i slične bakterije razmnožiti i početi da nam prave štetu”.
Osim antibiotika, štetni su i nesteroidni antireumatici, poput diklofena i ibuprofena, koje ljudi piju zajedno sa aspirinom, jer mogu da naprave ulceracije u crijevima koje izgledaju kao ulcerozni politis.
“To je vrlo opasno i to takođe remeti crijevnu floru”, istakao je Dino Tarabar.
Kada treba uzimati vitamin D?
“Nemojte piti vitamin D ujutru. Ima, takođe, antiinflamatorni efekat. Ujutru se najviše luči kortikosteroida. Ne treba se boriti sa njima, jači su. Kako kortikosteriodi smanjuju lučenje tokom dana, vi dodajete vitamin D, ali 2.000 jedinica. Terapijska doza za kovid je 10.000 jedinica”, izjavio je Tarabar za RTS.
Njegova preporuka je da se uzima 2.000 jedinica dnevno.
Treba uzimati i sljedeće minerale i vitamine: cink, magnezijum, selen i vitamin C koji treba piti i u većim dozama – i do 6.000 miligrama.
“Ja sam u sklopu oporavka dobijao intravenski i 30 do 40 grama vitamina C”, naglasio je.
Zašto su važni probiotici?
Dr Tarabar je naveo da su sprovedena istraživanja koja su pokazala da su pacijenti koji su pili probiotike imali lakšu kliničku sliku i da je kraće trajalo njihovo liječenje od poremećaja upale pluća.
Efekat probiotika traje onoliko dugo koliko se piju i najviše šest do sedam dana poslije toga, objasnio je.
“Vi ako hoćete efekat od njih, morate stalno da ih pijete. Ako vam treba, kao što mi dajemo za neke hronične stvari kao što su nervozna crijeva, ulcerozni kolitis, pa čak i Kronova bolest”, rekao je profesor Tarabar pa istakao da nema problema da se probiotici dugo piju.
Važno je znati da nijedan probiotik ne može ostati trajno u organizmu, osim ako ne se unosi trajno kroz određene namirnice.
Na spisku namirnica bogatih probioticima nalaze se jogurt, kefir, kiseli kupus, bijeli luk i mango.
“Ako to unosite i ako imate raznovrsnost sve ove hrane, vi ne treba da uzimate probiotike”, rekao je prof. dr Dino Tarabar.
Treba pomenuti i kiseli hljeb, koji se pravi od prirodnog kvasca.
“Nema kvasca, nego se od crnog, ražanog hljeba pravi prirodni kvasac i to je taj kiseli hljeb, beskvasni. Njegova osnova je sa probiotskim bakterijama”, napomenuo je je Tarabar i preporučio da bi trebalo izbjegavati bijeli hljeb zbog prostih šećera koje sadrži, prenosi “Žena“.
