Pevač Dejan Matić prisetio se situacije iz detinjstva, kada je motor vozio na zadnjem točku. On je, kako kaže redovno sedao za volan u to vreme, navodeći da je motor koji je mnogo voleo, dobio od oca. Najlepše mi je bilo u Drvaru, to detinjstvo ne bih menjao ni za šta na svetu. Kao klinci smo krali kruške, trešnje, kukuruze i sve što smo mogli. Otac mi nije davao do znanja da imam hendikep, toliko je verovao u mene da mi je čak kupio i motor. Toliko sam voleo da vozim, da sam taj motor vozio i na zadnjem točku, naravno, dok me otac nije gledao. Posle kad je cela priča došla do njega nije verovao da sam slep – rekao je pevač, pa je potom dodao:Teže mi je palo kad sam otišao iz Drvara nego kad sam saznao za moj hendikep. Tad mi se svet srušio. Niko to nije primećivao u Drvaru u velikoj meri, tek kasnije kad sam otišao u veću sredinu. Čitanje Brajovog pisma je ozbiljna disciplina i nauka. U isto vreme sam morao i da sviram, nekom treba sat vremena, dok je meni trebalo četiri za isti posao. Nova era mog života mi je počela kad sam došao u Beograd. I danas ne volim rastanke, podseća me na dan kad sam napustio taj kraj koji samo mnogo voleo. Zbog toga kod mene važi ta parola da, ako moramo da se rastajemo, bude što brže i bezbolnije. Volim kad smo svi na okupu, ljudi koji su mi dragi, pa otud to da ne volim rastanke,piše Pink
