Osim toga, Brena je priznala da s nestrpljenjem očekuje trenutak kada će se najmlađi sin Viktor iseliti iz njihovog porodičnog doma, ali i da joj sada najveću radost u životu pričinjava unuk Aleksandar.
Skoro 40 godina trajete na muzičkoj sceni. Da li ste se ikada plašili da ne procure neke vaše tajne ili nemate šta da krijete?
– Uvek sam se vodila time da, kao velika zvezda, imam obavezu da podelim sa javnošću i svoje najveće tajne. Mnogo puta sam pričala o otmici svoga sina, što je bila moja najveća tuga. Kada se borim s nekim stvarima, volim to da podelim sa svojom publikom jer možda mogu nešto iz toga da izvuku. Tako savetujem i svoju decu.
Kako ste uspeli da sačuvate istu figuru koju ste imali na početku karijere?
Mnogo volim da jedem i teško mi je kada znam da moram nešto sebi da uskratim. Volim i slano i slatko i ne znam šta mi je draže. Baš zbog toga što nista odbijam i uvek imam problem s viskom kilograma. U poslednjih 30 godina pokušavam da skinem tih tri-četiri kilograma viška.
Da li vam teško pada odricanje?
Dok uživam u hrani, ne kilogramima, ali kada dođe vreme da obučem kostime za nastupe ili farmerke i kada vidim da ne mogu da zakopčam, tada se bacim na dijetu. Kažem: Dosta je bilo, Breno, sada ćes da jedeš kao veverica jer je vreme da podvučeš crtu”.
I da li poslušate sebe?
– Naravno, pošto deset puta dnevno po tri-četiri zalogaja i nekako uspem da skinem višak. Ipak ne smem sebi da dozvolim da budem zapuštena. Osim toga, život me je naučio da budem disciplinovana.
Kako onda ne utičete na Bobu?
– To je druga priča. Meni je Boba presladak jer volim punačke ljude. Osim toga, on je zreo čovek i ne mogu da ga jurim da prestane da jede. On ne odustaje od svojih hedonističkih principa. Kada bude odlučio da smrša, to će i uraditi. Evo, sada je na nekom režimu i nadam se da će uspeti.
Uz hranu, ide i dobro vino, da li pazite i da ne preterate s alkoholom?
– Tu nisam za primer. Boba mi dozv ljava samo čašu vinu jer zna da ću nešto zabrljati ako popijem više. Drži me dalje i od kuhinje i čaše.Pored svih obaveza koje imate svakog dana, da li uspete da svratite kod Aleksandre i Filipa i ukradete malo vremena s malenim Aleksandrom?
– Otkad je Aleksandar ušao u naše živote, sve se promenilo. Svi se takmičimo ko će da provede što više vremena s njim. Pošto živimo veoma blizu, imam običaj da uletim kod njih bez poziva samo da ga vidim nakratko. Ali sad je ipak malo teže jer Aleksandar već ima deset kilograma i krupan je momčić. Mučim se kada ga držim u rukama, pa ga prebacujem sa drugi, pa se onda malo ukrug.
Vaša snaja Aleksandra rekla je da je plakala kada je morala da ostavi sina i da ode na koncert. Da li je to preterana reakcija ili je to normalno za mladu majku?
– Naravno da nije, to je normalno za svaku majku. I meni se često dešavalo da krenem, pa se vratim da ga poljubim i pomazim još jednom. On je moja životna radost.
Da li ste savetovali Aleksandru da smrša?
– Aleksandra je pametna devojka i shvatila je da zbog karijere mora da skine višak lograma što pre. Najbolje je da uvek bude fit i da može da jede uvek šta god hoće.
Bobin sin Filip se odselio iz vašeg porodičnog doma, kao i vaš sin Stefan. U velikoj kuće ste Boba, Viktor i vi. Da li se plašite da će i on uskoro da ode?
– Ne plašim se da ostanem sama sa Bobom jer je to nešto što želimo. Često sam govorila da je normalno da deca odu što pre od roditelja i da se osamostale. Tada odnos s decom bude mnogo bolji, zdraviji i sa više poštovanja. Ne želim da ih gušim, a i došlo je vreme da Boba i ja napokon imamo vreme za sebe. Odgovara mi što više nisam toliko posvećena deci.
Ako niste više posvećeni deci, da li sa više to znači da ste se okrenuli samo sebi?
-Tako je, došlo je vreme da brinem samo za sebe. Želim da se posvetim svom zdravlju i društvenom životu. Želim da idem na duga putovanja i da prestanem da radim.
Da li je suprug ljubomoran što niste posvećeni samo njemu? Da li vas proverava?
Ume ponekad da se naljuti, ali ga to brzo prođe. Uvek sam tu kada je neophodno da budem supruga, majka, prijateljica, sestra, brat…
S decom imate veoma otvoren odnos, da li postoji tema o kojoj ne možete da pričate njima?
– Od malih nogu naučila sam ih da se obrate meni ili tati za svaki problem koji imaju. Uvek sam tu da im pomognem i da ih saslušam. Čak sam im govorila da potraže stručnu pomoć ako ne mogu da pričaju mi smo tokom njihovog odrastanja razgovarali o svemu, i o školi, devojkama, novcu… U našem domu nijedna tema nije tabu,prenosi Senzacija
Vaše kolege kažu da ste vi najveći profesionalac u poslu. Kako se pravdate kad negde zakasnite?
Ja sam stara škola i uvek se trudim da dođem pet minuta ranije. Ipak, zbog ovih ludačkih gužvi i meni se desi da ponekad zakasnim. Kada kasnite negde, to je odraz nepoštovanja i to najviše zameram ljudima.
