U selu su nam, inače, komšije koje smo sreli i prije i poslije razgovora sa Husom, rekle da je on dobar i vrijedan čovjek, pošten, te da ne postoji niko kome nije pomogao, ako je mogao.
– Nisam dobro, zbog svih dešavanja… Nije mi dobro. Ne pratim više, ali nekad vidim… Kad gledam, teško mi pada… Najteže mi pada Dejanovo ponašanje, najžalije mi je što se on tako muči. Ne može da izađe, da ode doktoru, povređuje se… – prvo je što je rekao Huso.
Kako komentarišete ponašanje Vaše kćerke?
– Nenormalno. Ušla je normalna, sad je nenormalna. Narod mi piše da je vadim, da ode doktoru, da je pregleda.
Da li osuđujete njenu vezu sa Filipom Carom?
– Kako ne osuđujem, čovječe! Svaki normalan čovjek to osuđuje, to i jeste za osudu.
Da li ste ikada mogli da pretpostavite da će do ovoga da dođe?
– Ne, nisam, zato što su lijepo živjeli, lijepo su se slagali. Tu nije bilo nikakavih problema. Od prvog dana otkad su zajedno nikad se rastali nisu. Sve je mirisalo na dugotrajni život i vezu, koja se skršila za mjesec dana.
Ona ističe da je Dejan nju gušio, da ju je ta veza gušila.
– To je najlakše sad, naći izgovore. Brak je bio dobar, odličan! Svako će vam ovdje reći da su bili stalno zajedno, da nisu imali problema, svađa, ništa. Sve što kaže Dejan je tako, a sad je najlakše reći “gušiš me, daviš me…”. Ja sam to prošao, svega toga.
Takođe je istakla da se neće vraćati kući, ovdje, u selo.
– I ne treba da se vraća. Šta će se vraćati? Gdje ga se vrati? Sa onim Filipom da se vrati? Ovdje ne može živjeti, tu Dejan živi sad.
Kažete da će Dejan da živi u toj kući?
– Trebalo bi, jer je njegova kuća. Njemu treba kuća. On je uvijek dobrodošao i njemu će biti prepisana. Ja ću njemu prepisati kuću.
On je u Zadruzi rekao da će njoj dati tu kuću.
– Ja ću je prvo njemu prepisati, a on može poslije da je baci, zapali… Šta god hoće sa njom. Ja ga izdati neću, Dekija.
Šta ćete kćerki da kažete kada izađe iz Zadruge? Šta biste joj sada poručili, da možete?
– Poručio bih joj da se pod hitno kloni onog propaliteta, i nju će odvući u propast! Dok još ima nade, da se otrijezni, pa nek ide gdje hoće i kako hoće. Ta veza nije dugotrajna, sigurno. Kakva veza… Vidi narod po ćoškovima šta se priča i kako se priča.
Šta mislite o Filipu Caru?
– Sve najgore.
Zašto?
– Eto, zato… Zato što uopšte nije to trebalo da radi. Pametan čovjek to nikad ne bi uradio, taman da je zlatna! A i ona je umislila da je najbolja na svijetu. To ne može, to prolazi… Brzo će to proći… Svega će biti, a kajanja najviše.
Čujete se i sa Dejanovim ocem?
– Čujemo se mi svaki dan. Razgovaramo o Dejanu, kako to nije dobro ni u redu, da spasi dijete ako može, ikako. I on zna Dalilu, Dejanov otac. Dolazio je više puta tu… Bila je normalna žena, a sad je nešto uhvatilo, nenormalno.
Rekla je da je svega spremna da se odrekne da bi bila sa Filipom.
– To je sve trenutno. Vidiš koliko se puta posvađala sa njim… To se nikad nije desilo sa Dejanom. Nikad se nisu svađali, a sa ovim se malo-malo, posvađa. Nema ga ona gdje dovesti ovdje. On nema ovdje šta da traži. Velika je bivša Jugoslavija, ima gdje. Dejanu su otvorena vrata, on je poseban.
Na pitanje da li i tata plače, Huso je priznao da je bio i hospitalizovan.
– Dva puta sam bio u Hitnoj… Svašta nešto. Smršao sam, propao sam. Počeo sam pušiti… Šta znam šta sve ne radim – priznao je gospodin Mujić.
Kaže, uspio je da vidi da se Dejan obradovao paketu stvari koji mu je stigao i da mu je drago što je malo bolje raspoložen. Na pitanje da djeluje da više brine za njega, nego za Dalilu, Huso priznaje:
– Sigurno da brinem više za Dejana, jer ja sam bio u njegovoj situaciji. Radio sam u Austriji dugo godina, sa svakakvim ljudima sam kontaktirao… Za nju Filip nije ni slika, ni prilika. Ovakvog čovjeka da ostavi, a da nađe jednog hohštaplera… Uopšte mi nije jasno.
Na pitanje da li bi volio da se Dalila i Dejan pomire, kada bi to bilo moguće, Huso je rekao:
– Naravno da bih volio! Volio bih… Da žive u svojoj kući, kako su i počeli. Samo bih joj tako oprostio… U stvari, ako joj Dejan oprosti. Dejan ako joj oprosti – oprostiću joj i ja. prneosi “Ekskluziva“.
