– Moj stariji brat Ilija rođen je 1993. godine, baš na Svetog Iliju. Majka je rodila zdravog sina, međutim, poslije dva dana ljekari su joj rekli da je Ilija um.ro. Nikad joj nisu pokazali njegovo tijelo. Moji roditelji se ni dan-danas nisu oporavili od toga i ubijeđeni su da im je dijete ukradeno. Sve su prijavili i udruženju koje se bavi nestalim bebama. Moj brat nije mr,tav, on je ukradena beba – rekla je Maja za “Hit informer” i dodala da joj je životna želja da se Iliji i njoj putevi ukrste i da se jednog dana upoznaju:
– Možda se nekad desi da sedim u kafiću sa bratom a da mi to i ne znamo! Sigurna sam da će sudbina učiniti svoje i da ću ga negde sresti. Vjerujem da će i on biti sretan kada me vidi.
Nekadašnju zadrugarku majka je napustila još dok je bila beba i Maja od tada živi sa ocem Radomirom Marinkovićem Takijem.
– Kada je mojoj majci ukraden sin Ilija, ona i Taki nisu odustali od djece. Mama je imala dva spontana pob.ačaja prije nego što sam se ja rodila. Dobila sam ime Marija, ali me svi zovu Maja po mami. Pošto je ona bila mlada, nije mogla da podnese život sa tatom jer je on stalno izlazio. Zato je odlučila da me napusti kada sam imala samo 15 mjeseci. Jednostavno me je ostavila tati i otišla. Potpuno se ugasila ljubav između nje i mog oca, pa je ona odlučila da me napusti i posveti se studiranju – rekla je Maja u pomenutom intervjuu, pa nastavila:
– Taki i moja mama su se brzo razveli. Rekla je da je dijete ne zanima i da starateljstvo treba da pripadne mom ocu. Mama je samo željela da se školuje i nije imala vremena za mene. Moj otac se cijelog života žrtvovao i trudio se da mi nikad ništa ne zafali. Mama je redovno slala alimentaciju, ali tata je bio taj koji me je izdržavao i brinuo o meni, a to radi i dan-danas. Mnogo je radio i dan i noć da bih ja imala sve u životu. Pomagala mu je dosta i moja pok.ojna baba Kosanka. Dok sam bila mala, baba je morala da napusti svoj posao tri godine pred penziju kako bi me čuvala. Tata je radio dva posla: preko dana je taksirao, a uveče radio po noćnim klubovima. Nikada nisam osjetila nemaštinu.
Maja kaže da ne krivi majku što ju je napustila.
– Nikom ništa ne zameram. Mama je dolazila da me vidi sve do moje 12. godine. Dođe tri dana zaredom kod nas, pa je posle nema mesec dana, a ja svakog dana čekam, nadajući se da ću je vidjeti. Sjećam se da mi je uvijek donosila razne igračke. Dođe kod mene lepo obučena, donese mi mnogo barbika, provedemo neko vrijeme zajedno i onda ode. Samo jednom smo se posvađale kada je ona napala tatu, a ja stala na njegovu stranu. Poslije toga nismo pričale sve do moje 17. godine.
