– Lijepo izgledaš, da li se tako osjećaš? – pitao je Darko.
– Hvala ti. Ne baš kao što izledam, ali trudim se da budem dobro i biću. Po ko zna koji put ovo kažem – rekla je Dalila.
– Pomno sam pratio šta si sve radila, izgovarala danima unazad. Vratiću se na srijedu, na tvoje gostovanje u radiju, rekla si da tek sada shvataš sa kim imaš posla. Šta je to trebalo da znači, ko je i kakav je Dejan? – pitao je Tanasijević.
– To je bilo u ljutnji, rekla sam i šta mislim i ne mislim. Ono što je meni zamjerano, sada se radi. Ne bih se vraćala na to što je izrečeno, neću da se vraćam u prošlost. To mi nije bitno, nije mi važno ni ko me je izvrijeđao, ni koga sam ja izvrijeđala, idem dalje – rekla je Dalila.
– Ali to nosi određenu težinu i potrebno je objasniti neke stvari. Zbog čega si onako teško podnijela sve? – nastavio je novinar.
– Podsjeti me šta je bilo u srijedu… Aha, radio. Išla sam da ispričam kako se osjećam, on je uletio sa đubrovnikom i metlom, kao čisti otpatke, došlo je do svađe. Osjetila sam se bezveze, izašla iz radija. Došao i Karić, pa su se solidarilsali. Ispada kao da se udružuju protiv mene, kao i sinoć, tri, četiri muškarca. Onako nesnađeno sam se osjetila, desilo se šta se desilo. Nadam se da se neće ponavljati. Nisam od ljudi što se valjalju po podu, razbijaju stakla, ali desi ti se. Ja sam samo otišla da ispričam kako se osjećam, ali onda je on uletio – dodala je ona.
– Da li bi bila sa Dejanom u emotivnom odnosu? – pitao je Darko.
– Pa, sad… Da li bih bila. Nisam neko ko prelazi preko prevara i tih dešavanja. Pričala sam sa njim kako bi bilo da sam ga vidjela u tim dešavanjima, sada ga viđam u tim izdanjima i da ima te flertove, druži se po krevetima… – rekla je Dalila.
– Odakle tebi pravo da njemu prebacuješ takve stvari? – pitao je Tanasijević.
– Neću da uvijam u foliju, ja sam njega uvijek gledala kao nekog svog, ko zauvijek pripada meni. Nisam mogla da svarim da sam uradila te stvari, da je on tome morao da prisustvuje. U glavi sam uvijek imala da on mene voli. I onda kako je dolazilo do tih scena, ženska sujeta, kad ti neko uzima nešto što je tvoje, ja ga štipam. Onda se on počne smijati, proradi to u meni. Nisam mogla da zamislim da neko ko je moj radi takve stvari. Neko ko je pripadao meni. Ali onda shvatim šta sam ja uradila. Neće mi se to više dešavati. Razgovarala sam jutros sa Nevenom, rekla da mi je čudan osjećaj kad ga vidim sa drugim djevojkama. To je to. Treba da shvatim da je kraj… Ja stvarno nisam neko ko može da se pravi da ne vidi neke stvari. Ja mu želim puno sreće u svemu – zaključila je Dragojevićka.
