Rekla sam ti juče da želim da se promijenim, ali da ne može sve preko noći! Sve možeš da mi kažeš na lijep način, ne znam šta ti je? Zašto mora sve na teatralan način? – urlala je Dalila.
– Lijepo sam ti govorio da neke stvari ne radiš – dodao je Car.
– Shvataš li da živimo u istom prostoru i da je normalno da ću da ga sretnem – nastavila je.
– Mogla si da pušiš napolju a ne da ulaziš u pušionicu – izjavio je Car.
– Nisam znala – brecnula se Dragojevićka.
– E, ne vollim to tvoje hvatanje za glavu – nastavio je Filip.
– Hoću da vežem kosu, šta ti je, da li si bolestan? – opet je urlala.
– Ja smatram da mi ne treba da imamo kontakt, ali da ne treba da radiš ovakve stvari, kao sad u vešeraju – rekao je Car.
– Ja nisam ti, pomiri se sa tim – uzvratila je Dragojevićka.
– Ti funkcionišeš dobro samo ako sam ja u tebe, ako nisam, onda se raspadaš – nastavio je on.
– Ja se neću raspadati, idem na žurku večeras, ali nemoj mi prilaziti u ovim fazama – rekla je ona.
– Evo, ja ti neću prilaziti. Ti si meni obećala jednu stvar i zaklela se, a na moje oči si pet puta to radila. Ja imam pravo da se ljutim. Ne možeš da kažeš da se nisam potrudio – nastavio je Car.
– Ne možeš da kažeš da se ja nisam potrudila – dodala je Dragojevićka.
– Ti se menjaš radi sebe, a ja radi tebe – rekao je Filip.
– Šta ti meni sad prebacuješ? Ne možeš da kažeš da ti ovih sedam dana nije bilo dobro – govorila je Dalila.
– Naravno da mi je lakše da imam nekoga, nego sam, ali ćeš ti na to da se osliliš. Nisi ti ni u vezi krenula odjednom – uzvratio je Car.
– Ti si mudriji od mene, ja ti se izvinjavam što ja nisam tako pametna, mudra i da prebacim sve na svoju vodenicu. Evo i od tebe ću prihvatiti da sam krivac. Jesam pogrešila, ali tvoja reakcija nije bila kako treba. Okej, prihvatiću i tu reakciju od sinoć da je bila zarad mene, a ne zarad onoga što ti jesi zaista. Ako ja moram da strahujem od tebe… – rekla je Dalila.
– Ako mi neko izigra poverenje, i bude loš, ja budem ološ – uzvratio je Car.
– A što nisi bio ološ kad te je ona (Maja) grebala? Iskasapljen si bio, sedeo, gledao u jednu tačku. Što prema meni ovako? Ti si mene vređao – zamerila je Dragojevićka.
– Ja sam takav. Ušao sam ovde, rekao da mi reakcija nije bila dobra, ali izazivaš to u meni. Zato što te ja molim da mi ne radiš takve stvari. Ja sam te prvo zaustavio za ruku, rekao ti: “Nemoj naglas to što misliš u glavi”. Molio sam te da promozgaš, jer opet radiš odvartne stvari. Onda nisi izlazila iz pušionice, opet si provukla kroz izlaganje o Mensuru njega. Na to sam ušao u pušionicu. Rekla si da ćeš da me slušaš. Zamolio sam te za haljinu, da budeš normalna, da čoveka ne spominješ, ti opet. Ja ti kažem: “Boli me k*rac”, ti kažeš da i tebe. Ne priznaješ krivicu. Ja odem nervozan jedem, ti se smeješ, bacaš papiriće, boli te k*rac, nisi svesna svoje nesvesti i kako me to iritira. Tako je krenulo i u vezi. Onda čovek kaže ono za sok, ti: “Bože me sačuvaj” – nastavio je Filip.
