– U svakoj se pjesmi pronađem i svaka me pjesma pogađa. Spolja sam tužan, a iznutra se borim da izbije sreća na površinu. Period je ispred mene da sve to ispravim i trudiću se u tome. Tuga me je naučila da cijenim ljude oko sebe. Okrenuo sam ljudima leđa koji su se opet vratili da budu uz mene, kad mi je najteže. Tuga me je naučila da poštujem i cijenim druge, a i sebe. Onaj ko je tužan ne cijeni dovoljno sebe – govorio je on u emisiji “Premijera – Vikend specijal”.
Koliko si godina tužan? – upitao je Nemanja Vujičić.
– Na osnovu svega što se desilo rekao bih pet. Tih pet godina sam bio okrenut od onoga što je najvažnije u život. Okrenuo sam se od ljudi koji su me podigli iz pelena, a ja sam se okrenuo ni zbog čega. Kajem se i trebaće mi vremena da preguram to sam sa sobom. Ne mogu sebi da ubacim u glavu da sam to mogao da uradim. Tako nešto uraditi, a nije bilo potrebe za tim. Nismo takva porodica i nisu se tako ophodili da bi bilo razloga da to uradim. Mladost, ludost i nerazmišljanje odvede u propast – pričao je Dejan
Kako je izgledalo tvoje djetinjstvo? Šta ti je najviše nedostajalo? – pitao je Nemanja.
– Djetinjstvo je bilo super. Imam starijeg brata i sestru, bili smo pozitivni, vedri, uvijek je bila muzika i bili smo kao malda porodica. Imao sam dobar krug ljudi, društvo i sve mi je bilo potaman – otkrio je Dejan.
Što si pišu da si 96. godište? – upitao je Nemanja Vujičić.
– Škola, bio sam loš i čuknuo sam godinu. Meni se svašta izdešavalo. Uvijek sam se vraćao na pravi put i poslije kiksa sam došao do učenika koji je bio najbolji i upisao sam fakultet. Imao sam sve, kad bih rekao da bi mi nešto nedostajalo, lagao bih. Za mamu sam bio najviše vezan, treće dijete, mogao sam da radim šta hoću. Za mamu sam najviše bio vezan, držao sam se za suknju, ništa nisam mogao bez mame, ona je bila kao drug. Sve sam mogao sa mamom, bila je najviše opušteno. Rijetko je da roditelj toliko obraća pažnju na dete. Problem je kad dijete ne može da kaže sve, a ja sam mogao. Najviše sam bio vezan za mamu, mamino mezimče – rekao je on.
Je l’ ona žena koja je najviše patila zbog tebe? – upitao je Nemanja Vujičić.
– Jeste, mislim da sam njoj najviše boli nanio. Ne znam kojim očima su gledali, da sam poslušao mamu sve bi drugačije ilo u žiovotu. Kajem se, zbog određenih stvari. Gdje sma pogrešio naučio sam da vrednujem. Trebao sam da poslušam, imao sam 21. godinu kad sam mislio da znam sve, a nisam imao pojma. Mogu da zamislim kako joj je, ali ne mogu da osjetim tu bol. Teško je to… Kad bih se stavio u roditelja i da znaš da imaš živo i zdravo dijete, koje neće da ima komunikaciju i pozove da pita “Kako si?”, mislim da nema ništa teže od toga. Situacije koje su bile, sam sebe sam motivisao na pogrešnu stranu. Skoro sam ih vidio i promijenila se. Žao mi je, čuo sam šta se sve desilo. Ostarila mi je, vidim da nije dobro, propatili su zbog ovog što se dešava, ko zna šta ima da mi nisu rekli. Bilo me je sramota kad sam je uhvatio za ruku. Borili su se i davali maksimum sebe kroz moje odrastanje. Kad sam došao u godine da mogu ja da pomognem, nisam bio tu i ne znam šta se dešavalo – pričao je Dejan kroz suze.
– Vrijeme ne može da se vrati i nadoknadi, jednog dana svakog od nas čeka ista sudbina i žaliću za ovih pet godina što sam bio okrenut, to će me kidati. Ne daj Bože da se nešto desilo, mislim da bi me to pojelo, potrudiću se na sve načine da nadoknadim – nastavio je Dragojević.
Šta si htio da kažeš, a da ponos nije dozvolio? – upitao je Nemanja Vujičić.
– Nije ponos, htio sam da kažem da je volim i da sam ispao loš, ali opet sa tim ne mogu da ispravim ništa, ni njen osjećaj, ni to što su prošli. Riječi ne vrede, ako djela ne postoje. Smanjiću riječi, pojačati jdela i da to liči na vreme koje smo proveli – istakao je Dejan. prneosi “Novi“.
