Aleksandra je rekla da ne zna šta da radi, pa je na kraju ipak poklekla nad Dejanovim šarmom.
– Ne znam šta da radim – rekla je ona.
– Ništa. Ja ću da odem u pab, tu sam, pa sam tu. Je l’ ti lakše da legnem tu? Ako ti zafalim, ti dođi – govorio je Dragojević.
– Sad i da se zataška, opet će sutra biti isto. Ja da se pomirim sa tobom, Mića će da kaže da sam folirala. Ne mogu više da slušam – pričala je Nikolićeva.
– Okej, nećemo da se pomirimo – rekao je Dejan.
– Imaš moć da me napraviš najnježnijom, to mene nervira. Večeras si rekao da me ne napadaju, jer ja to hoću. Je l’ ti razumiješ šta pričaš? – pitala je ona.
– Ja ne mogu da živim bez tebe, to je istina – govorila je ona.
Ti bi onda jedva čekala da ti priđem, kao što ja jedva čekam da mi priđeš. Ti znaš da ja tebe volim, osetiš. Kupio sam ti kafu, čuo sam da nemaš. Ti kažeš kako sam ja sebi na prvom mjestu. Rekao sam da ti da moj budžet, mislio sam da ćeš bar posle toga da priđeš, a ni tad nisi prišla.
– Hoćeš mi doći sutra na slavu? – pitao je Dejan.
