Vrtlog mi je u glavi. konfizija mi se desila. Nekada imam osećaj kao da se rastavljam sa zdravim razumom, kao da silazim sa uma… Volim je i imam emocije, ali me sve guši sve što se izdogađalo. Neko sam ko joj je hteo pomoći, uradim to a onda pomislim da je bolje da nisam ni prilazio – nastavio je Car sa svojim izlaganjem.
Neosporno je da si joj u nekim prekretnicama zaiosta pomogao… Zar nije malo šizofreno da joj pomogneš, pa se posvađaš sa njom, dovedeš je u stanje ludila, pa onda na ovaj i onaj način obrišeš pod sa njom, pa je onda skidaš sa ograde ili betona na kome plače i želiš da učiniš da joj bude lakše, a ti si je i doveo u tu situaciju? – pitao je Darko.
Sve je šizofreno. Prevrti me lako iz jedne u drugu sitaciju. U mnogima joj nisam ni pomogao, eto i Dejan jeste, pomirila se sa njim… Kasnije sam joj pomogao da se izvuče iz situacije sa Anđelom, pa je ubacim u katastrofalan odnos sa mnom, tako je bilo i sa Dejanom… Ona sa mnom prihvata sve najgore radije nego sa nekim drugim sve najbolje, to je i ono što me kopka… Ne mogu se više sam sa sobom sastaviti, više nije ni do nje ni do mene, već do tog pritiska i ludila… – govorio je Car.
Nakon mnogo konkretnijih i većih problema, vi se niste ovako ponašali… Dalila, mnogi se pitaju imaš li i malo ponosa i dostojanstva, odakle želudac da se neke reči progutaju? – pitao je Tanasijević.
Nemam… Ja sam toga svesna i to sam već sve rekla… Sramota me je svega, dostvojanstva nemam, ni ponosa. Mislim da sve ono što se izdešavalo, ostavilo me je bez teksta. Ne znam ni šta bih rekla svojoj porodici ni prijateljima, sve psovke mi prolaze kroz glavu… Kada ga ugledam mirnog i normalnog ja zaboravim, pa kada me opet pecne, ja bih se katapultirala u svemir… – govorila je Dalila.
Imaš li uopšte legitimitet da komentarišeš neke zadrugarke nakon svega, recimo Anu Jovanović ili Sanju Grujić? – nastavio je Darko.
Naravno da nemam, izgubila sam ga odavno. Ja to nekada radim iz besa, ali kasnije shvatim da nema potrebe da govorim ništa. Ja ovde i nemam ništa, nemam potrebe ni da govorim… Posle onih 12 sati svađe, nemam snage ni da se družim, ni da pričam ni ništa… Ja bih samo normalna da izađem odavde, vidim da ja nisam ono što sam bila… Nemam više obraza ni tebi da se obratim nekom rečenicom, a kamoli svojim prijateljima ili porodici, gledaocima… Nemam više ništa… Mislim da ni jedna devojka ne bi ustala iz kreveta posle svega što je bilo juče, ali ja sam se potrudila da se izdignem iznad svega i budem ovde…
Da li misliš da ispadneš smešna, kada plačeš i pričaš u nervnom rastrojstvu ‘šta sam ja kome zgrešila’, s obzirom na sve što se ovde desilo? – pitao je Darko.
Ja sam svesna da sam grešna posle svih dešavanja… Ali posle nekih stvari koje mi je rekao, tipa da ni ta beba ne treba da bude rođena… kada na sve to pomislim, kada vidim šta je sve prećutao za 5 godina, tada mi nije žao… Žao mi je samo što smo Filip i ja sebi ovo dozvolili… – odgovorila je.
Sada svako smeće može da kaže da je gore od mene, jer sam dozvolio to što jeste… Mi se van ove kuće ponašamo potpuno drugačije, u hotelu smo bili super, smejali se, šalili, ali kad smo se vratili ovde pretvorili smo se u najgore ljude… Ne znam više kako da se postavim, ne znam šta da radim i kako sebi da pomognem… prneosi “Novi“.
Detaljnije u nastavku.
