Na konstataciju Amira Zukića, urednika i voditelja Pressinga “N1” televizije, da je oprezan kada govori o režiseru Emiru Kusturici, Emir Hadžihafizbegović je odgovorio da je riječ o ”potpunoj spekulaciji”.
“To je jedna potpuna spekulacija. Nikoga nećemo zvati, ali ima interesa onih koji su bili dio filma. Taj film nisu radili samo glumci, već i oni koji su ga tehnički opsluživali. Dobro došli su svi oni koji su glumili u filmu. Ne mislim zvati Emira Kusturicu. Čak su mi prilazili ljudi i pitali da li je to istina. Rekao sam im da to nema nikakve veze sa pozivom. Kamerni teatar je otvoreni teatar. Ako bude želio da dođe, nema nikakvih problema. Ako želi pogledati predstavu, neka gleda predstavu”.
Na konstataciju novinara Zukić da je oprezan kada govori o Kusturici, režiseru filma ‘Sjećaš li se Dolly Bell’, Hadžihafizbegović je odgovorio:
“Nisam oprezan kada govorim o njemu. Ima to i na Youtubu – fajtamo se trideset godina. Odere on mene, oderem ja njega s vremena na vrijeme. On meni kaže, ja njemu vratim. To je za mene pase tema. Čovjek koji izjavi da su jadne majke koje su rodile Senada Avdića i mene, dobio je odgovor. Moj odgovor je da odem u Herceg Novi gdje sam tri puta nagrađen za najboljeg glumca i uvijek odnesem cvijeće na grob njegovih roditelja i proučim fatihu. Moj odnos sa njim se zna. Ovdje govorim o predstavi koja je otvorena za sve ljude koji žele doći”.
Upitan koga želi vidjeti na predstavi, njen režiser, Kokan Mladenović je rekao: “Nema želja. Obični je gledalac je ideal. Zanima me kako će ljudi željni teatra reagovati. Ne želim razočarati običnog gledaoca koji je u vremenu ”nemanja” para izdvojio novac za teatar. Ideal mi je na on bude glavna ličnost. Želimo autonomno djelo koje nije replika romana. Mislim da Sarajevo i Kusturica treba da prevaziđu svoje probleme”.
Na pitanje da li se u kulturu malo ulaže zato što povezuje ljude, Hadžihafizbegović je u Pressingu N1 televizije istakao:
“Sjajno pitanje. Kada sam snimao film ‘Karaulu’, Rajko Grlić i ja smo se dogovarali sa rekvizitorom iz Beograda. Tražio sam list ‘Start’ u kojem nije bilo nijednog političara. Uzmite ozbiljne novine iz 80-ih godina i u njima vrlo malo političara ima. Uzeli su nam medijski prostor. Oni su postali zvijezde i uživaju u tome. Došlo je do civilizacijske inverzije – imate više političara, a ne jednog Abdulaha Sidrana. Unutar kulturnog kruga su prepoznati oni koji bi im mogli doći glave. Ko mantra se ponavlja sintagma – Evropska unija. Granice Evropske unije u vremenima koja dolaze će biti omeđene kulturnim identitetima – to odgovorno tvrdim. Neoliberalni kapitalizam satire sve što je vrijedno. Odnijeli su nam struju, mobilnu telefoniju, ljude… To je projekat. Uvalili su nam farme, debile, zadruge, kretene. Uradili su lobotomizaciju. Ali, ne mogu nam odnijeti Sidrana, Mešu Selimovića, Ivu Andrića, sevdalinku, Hrvatima Danila Kiša, Miroslava Krležu, Slovencima Franca Prešerna, Makedoncima Esmu Redžepovu i Tošeta Proeskog”.
O statusu kulture na prostoru bivše Jugoslavije je govorio i Mladenović.
“Slažem se s Emirom. Prosto mislim da postoji želja da uprošćavanjem svakodnevnog života. Invazija reality programa i ulaganje u primitivizam nije slučajno. Tom proizvodnjom primitivnog sveta, zastrašivanjem ljudi, pravite stado koje je spremno da glasa bez kritičkog mišljenja. Budžeti za kulturu u regionu počinju sa nulom.
