Opuštena je u farmerkama i bluzi. Ustaje, vitka baš kao i Samantha Jones, lik koji je obeležio njenu karijeru. Ona je kul, skupo obučena, spremna i prkosno se*si u godinama u kojima se za ženama više ne okreće na ulici. Ali ja sada vidim nešto drugo u Kim, od one žene koju sam slučajno sreo pre tri godine u Njujorku.
Postoji tuga u njenim očima koja ne iščezava čak ni kada se nasmeši. “U meni je bunar tuge”, klima glavom. “Nisam više ona žena koju ste upoznali pre par godina. To sam bila ja pre nego što se desilo nešto strašno, a ovo sam ja posle. Nikad više neću biti ista”, priznaje glumica.
“Strašna stvar” o kojoj priča glumica je smrt njenog mlađeg brata, Christofera, koji je neočekivano preminuo prošlog februara u 55. godini života, nakon što je nestao iz kuće u Kanadi, u kojoj je živeo sa ženom i kućnim ljubimcima. Na stolu je ostavio ključeve, mobilni telefon i novčanik, a ulazna vrata su bila otključana.
Njegovu smrt je kasnije potvrdila Kraljevska kanadska policija, koja je rekla da nema razloga da se veruje kako ima nešto sumnjivo u njegovoj smrti. Ranije je glumica objavila fotografiju na društvenim mrežama tražeći informacije o bratu. A zatim je objavila i drugi post u kojem je zahvalila na podršci i zamolila za privatnost.
Po prvi put Kim objašnjava kako joj je brat oduzeo život. Nikad ranije o tome nije javno govorila. Govori polako, birajući reči, otvarajući se u svojoj žalosti. “Niko vas za tako nešto ne može pripremiti,” kaže ona. “Christofer je patio od depresije, ali depresija je neobična stvar i po nekada ju je nemoguće otkriti pogotovo ako to osoba ne želi.
I tako nisam znala. Mi (njegova porodica) nismo znali. A kada izgubite nekoga, kada se vaš neko ubije, uvek postoji pitanje: “Da sam samo mogla…Da sam znala…da sam…” i to vas proganja. I morate da naučite da živite sa tim beskrajnim pitanjem, beskrajnom krivicom, beskrajnom frustracijom svaki dan, jer ste u novoj stvarnosti i ne možete učiniti ništa da to promenite.”
“To vas razbija. Tako je teško. Postoji čitav proces za vas i sve oko vas da se priberete, da preživite od lošeg dana do boljeg dana, a zatim se vraćate nazad. I to se nastavlja.” “Izgubila sam oca (2012. godine) od Alchajmerove bolesti. Za to sam bila pripremljena, patio je užasno i smrt ga je oslobodila. Mislila sam da će sve biti u redu, ali emocionalno nisam uopšte bila spremna,piše Pult
To me je devastiralo i dovelo do godina nesanice, do doktora i na kraju sam morala da se povučem iz pozorišta. I onda se desi ovo… Izgubiti oca i brata pre vremena, dvoje ljudi koji su tebi značili sve….i da znaš kako ih nikad više nećeš videti, nikad više nećeš čuti njihov glas…” za trenutak je ućutala.
