I Bog stvori ženu…
Amerikanci su imali Merilin Monro, a Evropljani božanski lepu i suicidnu Francuskinju Brižit Bardo koja je iz dna duše prezirala slavu a svojim postupcima i izgledom fascinirala svet. I dan-danas je smatraju jednom od najkontroverznijih ličnosti.
Sve do pojave glumice Brižit Bardo na velikom platnu holivudska produkcija je s visine gledala na evropsku kinematografiju. Nijedna žena nije bila dovoljno zanimljiva, glamurozna i se*sepilna da bi skrenula pažnju vladara sedme umetnosti. Zanosna, plava, pravilnih crta lica, punih usana i sa pegicama na nosu zaludela je čitavu planetu. Konzervativno vaspitanje nije je sprečilo da se u ranoj mladosti ophodi liberalno, ali ni da starost dočeka kao konzervativac.
U dvadesetim i tridesetim godnama života nije se libila da pokaže obnaženo telo, a ostavljala je bez daha mnoge muškarce od kojih je nekim pošlo za rukom da postanu njeni muževi. Zaljubljivala se, raskidala, udavala i razvodila ne mareći za glasine, a od nekog ko je sopstvenu trudnoću poistovetio sa bolešću, postala je strastveni borac za prava životinja. U intervjuu koji je dala kada je imala 40 godina ova francuska filmska zvezda, izjavila da „svake noći mora imati muškarca“. Iako je ušla u devetu deceniju, ostala je dosledna sebi i u širokom krugu zaobilazi plastične hirurge i tretmane botoksom ponosno pokazujući nove bore.Bivša glumica i pevačica, danas najglasnija svetska aktivistkinja za zaštitu životinja, legendarna Kamil Java, poznatija pod umetničkim pseudonimom Brižit Bardo, rođena je 28. septembra 1934. godine u Parizu kao ćerka domaćice Ane Marie Musel i industrijalca Luisa Pilo Bardoa. Odrasla je u izuzetno religioznoj porodici u kojoj su joj od detinjstva usađeni ideali katoličke vere, a prsten konzervativnih kodeksa u čijem maniru je vaspitana, nije je sprečio da počne da se bavi umetnošću.
Birala je one discipline koje slave lepotu tela i njegovog pokreta, a konačan izbor pao je na balet koji ju je fascinirao. Karijeru je započela prvim plesnim koracima u Conservatoire Nationale de Danse, a njena lepota i gracioznost ubrzo su došli do izražaja, pa je već sa petnaest godina angažovana kao model. Atraktivan izgled doveo ju je do prve naslovne strane i to u modnom magazinu Elle. Baš na toj fotografiji ugledali su je režiser Mark Alegre i njegov asistent Rodžer Vadim što je potpuno promenilo njen život.Ona i Rodžer su se zaljubili jedno u drugo, a šarmantni mladić opsednut lepotom svoje izabranice odlučio je da je zaprosi. Pošto je imala samo sedamnaest godina njeni roditelji su odbili da joj daju dozvolu za brak zbog čega je još kao maloletnica prvi put pokušati da se ubije tako što je stavila glavu u uključenu rernu. Pred takvom ucenom roditelji su poklekli pa je u svojoj osamnaestoj ipak postala supruga reditelja Rožera Vadima. U detinjstvu je bila poznata pod nadimkom Bebe, a pod imenom Brižit Bardo na filmskom platnu je debitovala 1952. godine, u filmu Ludi od ljubavi.
Prvu glavnu ulogu odigrala je u ostvarenju La Lumiere d’en Face 1956, a angažman u En Effeuillant la Marguerite sledeće godine osigurao joj je status se*s simbola. Zahvaljujući Vadimu dobila je rolu koja joj je donela svetsku slavu i milionsku zaradu u filmu I bog stvori ženu. Ovo ostvarenje u potpunosti je promenilo dotadašnje poimanje se*sa u sedmoj umetnosti, naročito nakon legendarne scene u kojoj Brižit igra bosonoga na stolu.Zahvaljujući svojim prvim ulogama ova zgodna Francuskinja stala je rame uz rame sa američkim se*s simbolom Merilin Monro. Istovremeno, zahvaljujući ulogama u kojima je dominirao njen se*sepil, poraslo je interesovanje holivudskih filmskih producenata za ostvarenja evropske kinematografije.
– Ako sam odigrala neku ulogu u evoluciji francuskog društva i običaja, to je bilo uprkos meni. Mislim da sam odgovarala tom razvoju, određenoj želji društva u određenom trenutku – tvrdila je u svojim izjavama voljena i osporavana Bardo.
Fascinacija njenim likom, koja je započela još 1953. zbog prvog američkog filma u kojem se pojavljuje s Kirkom Daglasom, nastavila se i Brižit je postala prva osoba van anglosaksonskog govornog područja koja je proslavila uspeh francuske kinematografije.
Ako su na profesionalnom planu savršeno funkcionisali, Brižit i Rodžer imali su problema u privatnom životu. Brak im je trajao pet godina, ali se njihova profesionalna saradnja nastavila i posle razvoda. Vadim koji je preminuo 2000. ostao je upamćen po rečenici: “Vernost mi je dosadna”, a upravo su ljubavne spletke i preljube ono što je navodno uništilo njihov brak. Brižit se od Vadima razvela 1957, ali je godinu dana kasnije, nakon uspeha u Parižanki, zaigrala u njegovom filmu Les bijoutiers du clair de lune. Engleski je progovorila u klasiku Paris by Night s Frenkom Sinatrom u glavnoj ulozi.
Ostala joj je životna želja da postane životna saputnica Žibera Bekoa, znamenitog šansonjera. U njega je bila zaljubljena i znala je da danima čeka njegov telefonski poziv. Bila je ubeđena da ju je voleo što je javno govorila. Od tada, Brižit pravi samo skandale. Godine 1958. ona kupuje famoznu kuću u Sen Tropeu i plaća je 24 miliona franaka. Ova kuća će joj dugo biti utočište i dom. Bila je u vezi sa Sašom Distelom, pevačem i zabavljačem, koji je zatiče u krevetu sa Žak Šarijeom.Dve godine nakon razvoda ponovo je stala na ludi kamen udavši se za glumca Žaka Šarijera sa kojim se zbližila na snimanju filma Babette s’en va-t-en guerre.
Dvanaest meseci nakon venčanja dobili su sina Nikolasa Žaka Šarijera sa kojim glumica nikada nije bila bliska jer je svoju trudnoću uporedila sa tumorom. Sin joj tu izjavu nikada nije oprostio, ali on nije bio glavni uzrok njene nesreće, budući da je samo osam meseci nakon njegovog rođenja, na svoj dvadeset i šesti rođendan 28. septembra 1960, po drugi put pokušala da se ubije. Bilo je to za vreme snimanja filma La Verite, a povod su bili bračni problemi. Ubrzo je 1962. godine usledio i njen drugi razvod, a film koji je snimala u vreme kada je pokušala samoubistvo postao je najgledaniji u Francuskoj i prvi po zaradi na blagajnama. Brižit se međutim trudila da uprkos ogromnoj slavi živi u senci. Dešavalo se da je iz tog bega od slave protresu zaljubljeni fanovi koji su joj u više navrata provaljivali u kuću samo da bi je videli ili uzeli nešto njeno za uspomenuKad me prepoznaju, trebalo bi da mi je milo, ali ja se naježim”, tvrdila je ona iako je oduzimala dah milionima muškaraca širom sveta, a o njoj su maštali I u njenom naručju se grejali najmoćniji ljudi proteklog veka među kojima i pevači Serž Gainsburg i Saša Distel i glumac Žan Luj Trintignant. Sve to je nije činilo srećnom, pa je u jednom od novijih intervjua priznala da je više puta baš zbog slave bila na ivici da sebi oduzme život.
“Možete da budete i bosonogi, ali da budete srećni. Zaista sam više puta bila na ivici da izvršim samoubistvo. Imala sam sve, a bila sam nesrećna. Pravo je čudo da sam još živa”, govorila je Brižit koja se dan pre svog četrdesetog rođendana, u septembru 1974. godine, povukla iz glumačkog života, promenila životne navike i postala vegetarijanka. Iako se više nije bavila glumom, paparaci su je konstantno pratili, pa je 1983. godine izašla čak i trilogija o životu BB. Svega dvadesetak dana kasnije, opterećena slavom i duboko depresivna Brižit je po treći put pokušala da ode s ovog sveta, ali ju je spasila kućna pomoćnica.Nakon drugog razvoda udala se i treći put za nemačkog milionera i plejboja Gantera Saksa, ali je njihova sreća bila kratkog daha. Ta veza ostala joj je u sećanju kao jedna od najdražih uspomena, a njegovo samoubistvo maja prošle godine u potpunosti ju je slomilo.
“Brižit Bardo je u šoku. Održavala je vezu sa Ganterom Saksom koji joj je dvadeset godina pomagao u fondaciji”, potvrdio je glumičin bliski prijatelj. Ganter se ubio u dvorcu u Švajcarskoj koji je u vlasništvu fondaciji njegove bivše žene Brižit Bardo, što implicira da su nekadašnji supružnici bili bliski i nakon razvoda. Saks je inače sredinom šezdesetih pretvorio letovalište Sen Trope na francuskoj rivijeri u igraonicu bogatih i slavnih, a među njima je bila i filmska zvezda Bardo.
Poslednji put stala je na ludi kamen 1992. godine sa Bernardom Dormaleom Bernard d’Ormale s kojim i danas deli dobro i zlo. Reč je o funkcioneru ultradesničarske partije Front National. Njihovu zajednicu ne prate posebne kontroverze, ali zato Brižit svetsku javnost povremeno šokira svojim izjavama. Nakon pisanja u svojoj knjizi Vapaj u tišini, 6. maja 2004. kažnjena je za podsticanje rasne mržnje i netrpeljivosti.
Bivša glumica koja se posle završetka filmske karijere posvetila zaštiti prava životinja rekla je da će na to biti primorana, jer ju je tadašnji francuski predsednik Nikola Sarkozi izigrao.Brižit Bardo je imala 100 ljubavnika – uključujući i žene – i četiri muža, ali slava je dovela do očaja, pokušavala je da okonča svoj život četiri puta, a napustilo ju je jedino dete koje je ikada imala,piše Stil
.
