Uvijek je koračala uzdignute glave, čak i kada se činilo da rješenja za lošu situaciju nema, te da teška vremena neće brzo prestati.
Mira pripada prvoj generaciji glumaca koja je završila Pozorišnu školu u Novom Sadu 1950. godine. Za vrijeme Drugog svjetskog rata bila je godinu dana u Prvoj proleterskoj brigadi.
Još u djetinjstvu odrastala je u toku strašnog rata i užasa.
– Ja, u stvari, uopšte i nisam bila dijete. Bila sam, eto, neko biće. Odrasla sam u toku strašnog rata i užasa. Drugo, živjela sam kod babe. Moj otac je bio Amerikanac. Doveli su ga ovdje kad je imao dvadeset i neku godinu. Nije ni znao srpski, oženili su ga mojom majkom koja je bila lijepa djevojka – rekla je u jednom intervju Mira Banjac, a onda nastavila da su njeni roditelji živjeli svega četiri godine zajedno.
Želio je da i one dođu. Obećanje je ispunio, ali se desilo nešto što će dugo pamtiti.
– Moji ujaci nisu dali. I tako, mi ne odosmo. Onda je majka otišla u Beograd, gdje se zaposlila. Primače se rat, zatvoriše se granice između Srbije i Hrvatske, ona osta u Beogradu, ja u Erdeviku, gdje sam i rođena, kod babe i tetke po ocu, koja je takođe došla iz Amerike i slabo govorila srpski. Te dvije žene su se strahovito svađale, a ja sam živjela u tome i u čežnji za majkom. Zbog njih dvije, bake i tetke, nikada nisam naučila engleski – ispričala je Mira Banjac.
Kada je diplomirala, odmah se udala i to za svoju prvu veliku ljubav, Andreju Jovanovića. Upoznali su se na studijama glume u Novom Sadu. Mira je već u 24. postala majka, rodila je sina Branislava Branu.
– Sve se brzo dešavalo. A onda sam se od muža razvela kad je Brani bilo pet godina. Dok je bio mali, imala sam sreću da mi je majka pružala veliku podršku, a i s bivšim mužem bila sam u dobrim odnosima sve do njegove smrti. U životu dobijamo samo ono što dajemo – rekla je ranije Mira i naglasila za Stori.
Mira Banjac je u jednom kriznom momentu razmišljala da sebi oduzme život. Nije imala para, a dugovala je dosta novca.
– Jaukala sam beogradskim ulicama, bila sam na ivici da se ubijem. Morala sam da pozajmljujem novac. Prvo sam naišla na zelenaše, koji su uzimali po tri puta više i to je bio rašomon. Jednog dana sam otišla u hotel ‘Metropol’, naručila kafu, sjela da napišem pismo i htjela da se bacim dole – rekla je Mira Banjac.
Jedan poziv sve je promijenio, a nakon toga je poručila da više nikada ni dinar ne bi pozajmila.
– U jednom trenutku pozvao me je Stipe Delić. Kaže hoće da radim veliku glavnu ulogu. Bila je to čuvena Marija, iz logora, zbog koje su me šišali do glave. Ugovor je bio milionski. Potpišem i vratim sve dugove. To je bio moj mrak, ali i pročišćenje. Pola dinara više u životu nisam pozajmila! Da umirem – ne bih – rekla je Mira Banjac u jednom intervjuu.
