Nakon 14 mjeseci teške borbe otkrila je kakve posljedice i danas trpi njen organizam, da li će se uskoro ostvariti u ulozi majke, ali i supruge novinara Mladena Mijatovića, koji joj je bio najveća podrška u teškim trenucima koji su bili veliki test za njihovu ljubav.
“Stalno sam razmišljala o tome šta nisam rekla, a trebalo je. I koliko sam uzimala zdravo za gotovo neke naizgled sitnice u životu. Da li se ikada iko zapitao koliko je sretan što se probudio bez bola? Što može nekoga da zagrli? Što može da sam obavi osnovne životne potrebe? O tome niko ne razmišlja i smatra to normalnim i datim. Kada sam ležala nepokretna, bilo mi je žao što se i tome nisam radovala jer tada nisam bila sigurna da ću ikada ponovo moći to da uradim. Takođe, dosta sam vremena provodila sa psihijatrom kako bih kontrolisala posttraumatski sindrom, ali i zamišljala sam često kako ću opet hodati, grliti, raditi…”, kazala je ona, pa navela šta se promijenilo od kad je imala operaciju ruke.
“Više se smijem (ako je to uopšte moguće) i mnogo se manje nerviram. Shvatam da je većina nezgodnih situacija riješiva, tako da nema potrebe za bilo kakvim stresom. Mada, moj invaliditet je bitno promijenio moj život. Naime, dan počinjem lijekovima, trudim se da bol smanjim na minimum i naučila sam da živim s njim. Moram da priznam da mi najteže pada to što ne mogu sama da se okupam, obučem i jedem. Ali kad je najteže, ja sam najjača i radim na tome da što skorije sama i to uradim”, navodi voditeljka, pa se osvrnula na partnera.
“Kada smo počeli da se zabavljamo, znala sam sa kim ulazim u vezu i bila sam spremna na to da kakva god da bude vanredna situacija, vanredno stanje ili šta god da se dešava u državi, on će biti na terenu. Mnogo vodimo računa o zaštiti. Stalno nosimo maske i rukavice, on i naočare ili vizir, stalno se prskamo alkoholom i asepsolom. Nekada prošetamo, ali sa punom opremom i najviše vremena smo kod kuće. Malo nas to i raduje jer napokon imamo vremena za nas mimo odmora, ali nam ipak nedostaju prijatelji. Nisam ja jedna od onih djevojaka koja je ceo život zamišljala svoju svadbu. Što se tiče tih ljubavnih odnosa, želela sam nekoga sa kim ću biti kompatibilna i ko će mi biti, prvenstveno, najbolji prijatelj, pa onda i ljubav. Kad bude bilo vrijeme, biću i supruga i majka”, zaključuje Đurđevićevam prenosi Kurir
