– Sa 11 godina sam zarađivao tako što sam lijepio neke koverte. Za 10.000 urađenih sam dobijao 50 maraka. Nije to bilo malo. Mogao sam da dam majci novac i da mi nešto ostane. Samo sam ja mogao da joj pomognem, jer je jedan brat rođen sa cerebralnom paralizom, a drugi je, poput oca, bio alkoholičar. Od novca koji sam skupljao kupio sam sebi farmerke koje sam mnogo želio, ali mi ih je Nenad uzeo – počeo je priču voditelj za “Hit Informer“.
– Zbog njega sam preko noći znao da ostanem bez garderobe, jer je on bio kockar i prodavao je sve iz kuće. Počeo je da pije kad se vratio iz rata. Nikada nas nije tukao, ali nas je psihički maltretirao. Dešavalo se da se usred noći digne iz kreveta i počne da viče: “Rat, rat, rat!” i mi moramo da se krijemo po kući i da bježimo jer kao pucaju na nas. Dešavalo se da dođe kući pijan, pusti muziku i drži nas cijelu noć budnima.
Nakon što je uspio da napusti rodnu Sremsku Mitrovicu i zaposli se kao voditelj u Novom Sadu, Milan je morao da se vrati u rodni grad zbog vijesti o bratovljevoj smrti.
– Bio je osuđen na sedam godina zatvora zbog preprodaje oružja sa ratišta. Drugovi su mu ostavili na čuvanje to oružje i na kraju je nevin stradao. Bio je nepravedno osuđen, nije mogao to da podnese, pa se objesio u zatvoru. Nismo imali pare za advokata, pa je završio iza rešetaka. Mama nikad nije oprostila sebi što je brat bio prepušten samom sebi – zaključio je Milošević.
