Samo nekoliko decenija ranije, činilo se da ima sve – moć, bogatstvo i, iznad svega – lepotu! Modni kreatori i zapadni mediji “jeli su joj iz ruke”, a dobila je i nadimak koji će joj obeležiti život – azijska Venera.
Princeza Favzija rodila se davne 1921. kao najstarija ćerka egipatskog kralja Fuada I i njegove druge žene, kraljice Nazli Sabari. I, na početku je sve izgledalo kao u bajci – princeza je važila za najlepšu ženu Egipta kojoj su zapadni mediji nadenuli nadimak – azijska Venera.
– Ako bi Botičeli ikada poželeo da reinkarnira i ponovo naslika svoju čuvenu Veneru, ali poreklom iz Afrike, verovatno bi za modela izabrao princezu i kraljicu Faziju Fuad. Savršeno bi na platno preneo njeno srcoliko lice, predivne plave oči, rumene usne i savršenu kosu boje kestena – kazao je jednom čuveni fotograf Sesil Beaton, opisujući princezu i nazivajući je čak – najlepšom ženom sveta.
Izuzetne lepote, otmena i dostojanstvena, Favzija je obrazovana u Švajcarskoj i pored arapskog tečno je govorila i francuski i engleski. Bila je omiljena među članovima svoje porodice i detinjstvo i mladost je provela okružena pažnjom i luksuzom.
– Bila je krajnje naivna, previše zaštićena, zamotanu u poklon, kao neka malu devojčica – opisao ju je godinama kasnije jedan od njenih dvorjana.
Ipak, Favzijin život uskoro će se drastično promeniti – isprošena je kada joj je bilo 17 godina i 1939. udala se za Mohameda Razu Pahlavija, budućeg šaha Irana.I nisu “živeli srećno do kraja života”
Brak je bio ugovoren, ali svedoci kažu da se par sa medenog meseca vratio zaljubljen. Oboje su bili mladi, otmeni i zapadni svet je sa divljenjen pričao o budućem monarhu i njegovoj divnoj ženi. O Favzijinoj lepoti čulo se i van granica Irana i Egipta – po venčanju za princa, pojavila se na naslovnoj strani magazina “Life” sa naslovom “Azijska Venera”.
Raza Pahlavi je 1941. postao šah Irana i Favzija je pored njega dospela na tron ali, ironično – bio je to kraj njihove bajke.
Konzervativni Iran nikako nije odgovarao mladoj kraljici naviknutoj na Evropske stadarde. “Kamen spoticanja” bila je i šahova majka Tadž Ol Moluk koja je stalno pokušavala da kontroliše “nestašnu” snaju, a nije pomoglo ni to što se šah uskoro upustio u brojne ljubavne afere.
Dodatan pritisak stvarala je i činjenica da Favzija nije rodila muško potomstvo. Rođena je “samo” princeza Šahnaz Pahlavi. U svetu u kome samo sin može obezbediti sigurnost trona ovo je postao problem. Šuškalo se da šah planira da dovede drugu, možda i treći ženu koje će mu obezbediti naslednika, i Favzija je zapala u depresiju.
Smršala je, izgledala je nesrećno i skoro pa – bolesno.Povratak kući i “živeli su srećno do kraja života”
Kraljica Favzija je otišla u rodni Egipat kako bi se oporavila i – više se nikada nije vratila u Iran. Odbijala je i pomisao na to i od supruga tražila razvod. Godine 1948. par se i službeno razveo.
Ipak, Favzija je za ovo morala da plati najveću cenu – jedan od uslova za razvod je bio i taj da njena ćerka mora da ostane u Iranu i bude tamo vaspitana.
Godine 1949. lepa princeza se udala po drugi put, ovog puta za svog sunarodnika – egipatskog ministra i aristokratu Ismaila Huseina Širina. Ovaj brak je bio srećniji – par je živeo zajedno do smrti Ismaila 1994. godine. Imali su dvoje dece – sina i ćerku.
Princeza Favzija je postala Favzija Širin kada je lišena svih kraljevskih obeležja po ukidanju monarhije u Egiptu 1952. Ipak, to ne znači da nije bila srećna – do kraja života ostala je da živi u svojoj rodnoj zemlji, u Aleksandriji, na obali Sredozemnog mora.
Tu je i umrla 2. jula 2013. u 91. godini života kao najstariji član svoje dinastije koji je živeo u Egiptu. Dočekala je da vidi pad svoje dinastije, ali i dinastije Raze Pahlavija, dve egipatske revolucije i smrt oba supruga,piše Stil
