Treći put već radite sa Tanovićem. Šta vas je privuklo u priči “Deset u pola”?
– Da, posle “Ničije zemlje” i svih lepih trenutaka koje nam je taj film doneo, kao što su Kanska palma i Oskar za najbolji strani film, s Danisom sam sarađivao u filmu “Triage”, u kom sam igrao pored Kolina Farela i Kristofera Lija. Sad je došlo vreme da opet radimo zajedno na filmu “Deset u pola”. Danis mi je poslao scenario i, kao i uvek dosad, već posle nekoliko stranica čitanja shvatio sam da je opet napisao odličnu priču.
Snimali ste i sa Goranom Bregovićem i Halidom Bešlićem. Ko je od njih dvojice bolji glumac? – Niko od njih nije glumac, za to je potrebno malo više od talenta, koji i jedan i drugi neosporno imaju u ogromnim količinama. Šarm je svakako jedno od njihovih najjačih oružja.
Hoćemo li dobiti odgovor na pitanje gde su najbolji ćevapi u Sarajevu posle premijere novog filma?
– Pa morate najpre pogledati film da biste to saznali. Što se tiče ocenjivanja, ja možda nisam najbolja adresa za to. Već 16 godina ih nisam ni probao.
Kako to Bosanac, a ne jedete ćevape?
– Još je sve isto što se tiče tog odnosa ljudi prema Bosancu vegetarijancu i mislim da se to nikada neće promeniti (smeh). Još me nude u stilu: “Hajde barem malo piletine uzmi!”
Da li bi mogla od ove priče da se napravi TV serija?
– Danas vidimo da se serija može napraviti od apsolutno svega. Pitanje je samo može li se napraviti dobra serija. “Deset u pola” ima kvalitetnu situaciju od koje bi se moglo napraviti barem desetak odličnih epizoda.
Ima li glumca bez televizije?
– Radio, TV, film, pozorište… sve su to glumački tereni. Ne bih potcenjivao nijedan od tih medija kad je gluma u pitanju. Danas smo svedoci ekspanzije TV produkcije, i to je odlično jer se povećava mogućnost da svaki glumac dobije svoju šansu. Kad sam ja počinjao, teže smo dobijali priliku da se dokažemo, iako je bilo mnogo manje glumaca na tržištu nego danas.
Svi vas znaju kao Đuru iz “Top-liste nadrealista”. Da li ste tada bili svesni da radite nešto veliko, što će za četiri decenije postati kultni TV program?
– Napravio sam i nešto drugo osim TLN u životu, pa neko čije zanimanje prelazi nivo Jutjuba sigurno poznaje još nešto iz moje karijere. TLN je svakako kultna TV serija, koja je proročanski predvidela događaje kojima smo posle mnogo godina bili svedoci. To je neka magija vezana za tu seriju koja je i danas čini privlačnom.
Šta vam je najpresudnije kad prihvatate ulogu?
– Da je scenario dobar i da ću raditi sa vrhunskim kolegama i ekipom s kojom ću uživati u poslu.
Da li priprema za snimanje podrazumeva nešto više od učenja teksta?
– Kad bi učenje teksta bila jedina stvar koju glumac treba da savlada, svi bi se mogli baviti ovim poslom. Još u vrtiću smo učili pesmice napamet i svi su uvek uspeli da nauče tekst, ali samo retki su svojom interpretacijom privukli pažnju publike.
Danas naši glumci neretko igraju u inostranstvu. Kada ste vi krenuli u beli svet, delovalo je egzotično. Da li biste nešto ipak promenili da možete?
– Do pre nekoliko godina nas je samo nekoliko igralo u inostranstvu, danas vidim kako mnogo mladih kolega dobija šansu tamo, i to me veoma raduje. Što se mojih ostvarenja tiče, nisam napravio mnogo pogrešnih odluka u karijeri. Ako bih mogao nešto da popravim, izbrisao bih samo jedan film, jednu TV dramu i nekoliko ljudi s kojima sam greškom sarađivao. Sve ostalo bih sa ponosom ostavio u svom rezimeu (smijeh), prenosi kurir.
