Nastavili su da pričaju o problemima i došlo je do novog haosa.
– To kad pominju prošlost. Marijana, ti si nju vodio, ona tebe, češkao… Užas – rekla je Dalila.
– Mene čačnu, ja nastavim. Neko mi lupi šamar, ja ga tenkom raznesem… Kažem ti, nemoj da dozvoliš sebi non-stop da vodimo isti razgovor. Tu sam. Imaj povjerenja. Ne plači zbog gluposti, i ja sam imao faze kao dijete tako. Zato mi je bilo teško kad si mi okretala leđa u takvim fazama. Trošimo živce na banalne stvari. Ako se iko napatio, to smo nas dvoje… Možda je bolje da sa drugima razgovoraš o tome – pričao je Car.
– Pa da, bolje sa svima, nego sa tobom – zamjerila je Dragojevićka.
– Treći put razgovaramo o tome – nastavio je on.
– Gledam osobe koje su učestvovale u mom psihičkom uništenju, a sad mi se smiju – govorila je Dalila.
– Koliko se opterećuješ. Zašto plačeš? – pitao je on.
– Stisne me sve – govorila je Dragojevićka.
– I mene stisne, probio bih glavom kroz prozor. Daj da se ne nastavljamo, zavrtio mi se mozak totalno. Samo da sam ja drugačiji, da nemam te reakcije, da ne psujem… Živim za dan kad će mene neko da pita kako se ja osjećam, kako ja podnosim, kako ja izdržavam. Znam da si žensko, razumijem sve, ali ne znam šta da uradim – rekao je Car.
– A ko ti traži? Evo, neću više pričati sa tobom – rekla je Dalila.
– Ja kad vidim plač, suze, nervozu… – krenuo je Filip.
– Evo, neću da pričam sa tobom – ponovila je ona.
– Čim si vidjela da sam bolje, ili da sam malo bolji, ti si krenula – rekao je Car.
– Jeste, ja sam loša i zla. Sram te bilo… Sram te bilo! Ja sam tebe slušala sedam sati, a ti ne možeš mene… Pri tom je situacija vezana za tebe i mene – poručila je Dalila i otišla.
Njih dvoje nisu riješili stvari, pa su prespavali u različitim krevetima, piše Kurir.
