U ovonedjeljnom izdanju emisije “Premijera – Vikend specijal”, u okviru rubrike “Njihovih 1800 sekundi sa Nemanjom”, voditelj je obavio intervju sa Mensurom Ajdarpašićem, takmičarem pete sezone najgledanijeg rijalitija u regionu, prenosi Srbija danas.
Kao i prethodnih nedjelja sa drugim zadrugarima, Nemanja je i sa Mensurom pričao o njegovom djetinjstvu, odrastanju, ali i aktuelnim situacijama.
Prije nego što je počeo intervju, Mensur je dobio priliku da čuje pjesmu “Majko sve ti opraštam”, koja ga je pogodila.
– Kako je izgledalo tvoje djetinjstvo? – pitao je Nemanja.
– Ja sam kao mladi momak pohađao muzičku i redovnu školu, bio sam aktivan sportista, kao svaki civilizovan čovjek. U međuvremenu se desilo da u nekom periodu svog života izgubim člana porodice, jako mlad, iz meni nepoznatih razloga. Ni dan danas nisam saznao razlog. Od tad kreću svi životni problemi sa kojima sam se nosio ja, brat, majka i moja porodica bliža – rekao je Mensur.
– Šta ti je najviše nedostajalo? – nastavio je reporter.
– Mir i ljubav oba roditelja i nekog ko je zaštitnik. Ljudi me nisu doživljavali ozbiljno, brat i ja smo bili odbačeni od okoline, samo zato što nismo imali člana porodice. Falilo nam je da nas prihvate svi, da imamo ono što drugi imaju, da imamo oba roditelja, da nam priušti sve ono što imaju drugi. Ipak treba neko malo jači i snažniji… Majka nam jeste dosta priuštila, brat i ja ne bismo bili ovakvi momci da nije nje – odgovorio je Ajdarpašić, pa nastavio:
– Imao sam 8 godina, nikad nisam saznao zašto je otac izvršio samoubistvo. Mi smo familijarno bili svi u kući osim majke, bile su njegove sestre, njegova uža porodica, majka, sestre, mi kao sinovi i djeca njegovih sestara. Bilo nas je dosta, bila je u tom trenutku puna kuća, svi smo bili pozitivni, sve je bilo dobro tog dana. Nikad nisam zaboravio taj dan, sve sam u detalj zapamtio. Koliko sam ja kao dijete bio upućen, a naravno da su nešto prikrili od nas djece, bilo je sve super po mom viđenju. Naša baka se rano probudila i samo je zakukala: “Gdje mi je dijete?”. To je bio njen sin jedinac, imala je jednog sina i pet kćerki. Nije mogla da ga nađe, tražila ga je. On se bavio pjevanjem u slobodno vrijeme i radio kao taksi vozač. Automobil je bio u garaži. U jednom trenutku ga je u hodniku sobe našla baka u toj situaciji. Doživjela je da ga otprati prije nego što je ona doživjela tu smrt. Nakon svega toga je još dvije ćerke ispratila… Doživjela je veliku bol. Ja sam bio svjestan te situacije, zapamtio sam kad su ga izvodili. On me je svuda vodio sa sobom, sve mi je udovoljavao šta sam htio, to mi vrati osmijeh na lice. Prošlo je dosta od tad, ja sam tad vikao: “Tata, ne, ne, ne, vratite ga”. Svjestan sam bio svega, ali me je to toliko potreslo. Zamislite mene kao malo dijete, gledao sam to svojim očima. Onda sam trčao da obavijestim ljude da je on preminuo, svi su bili u frci, zvali rodbinu, ja sam otišao do ljudi koji su bili malo stariji – rekao je Mensur.
– Ne znaš zbog čega je odlučio sebi da oduzme život? – nastavio je Nemanja.
– Ja sam pitao razne ljude, razne su teorije. Pitao sam majku, njegove sestre, razne se teorije vrte tu. Ne možemo nikoga kriviit. Mi sami odlučujemo kako ćemo da živimo. Treba biti jako povrijeđen da bi se čovjek odlučio na taj korak. Nezahvalno bi bilo da kažem prema mojoj majci da kažem da je zbog toga. To je njihov odnos, taj odnos nije bio dobar, bio je turbulentan, činili su neke greške. Priča se svašta, komšije su mi govorile neke stvari, nije mi niko potvrdio – rekao je Ajdarpašić.
– Zašto si posumnjao da je majka kriva? – pitao je Nemanja.
– Članovi njegove porodice su govorili da je to jer je bio povrijeđen. Oni kažu da je doživio prevaru. To sam čuo od strane njegovih. Oni imaju površne odnose sa mojom majkom, oni krive nju i smatraju je glavnim krivcem. Kazali su da ga je prevarala, da ga je to toliko povrijedilo. Nisam sebi dozvoljavao da uđem u to previše duboko, samo površno, moram da je poštujem kao svoju majku – odgovorio je Ajdarpašić.
