U intervjuu za Kurir pričala je o priznanju, svojoj drugarici Mirjani Antonović i suđenju s Miroslavom Ilićem u kojem je bila svjedok, ali ju je jedno razljutilo tokom razgovora – pitanje o prodaji kuće na Bežanijskoj kosi.
Intervju smo započeli pričom o laskavom priznanju.
– Izuzetno sam srećna i ponosna. Radim od 6. aprila 1982. i 6. aprila sam na neki način obilježila 40 godina karijere. Drago mi je što se Savez estradnih umjetnika sjetio i što obraća pažnju i prati ne samo moj rad nego i rad mojih kolega. Jedno ovakvo priznanje znači da se moj rad prati i ocjenjuje i srećna sam što sam dobila najveću ocenu.
Dobili ste i nagradu od kolega, koliko vam ona znači?
– Mnogo mi znači, zato što sam, kada smo se Popović, moj suprug i ja dogovorili da pravimo “Grand”, nekako imala utisak da se nekadašnji šou-biznis preselio na rok, pop, klasičnu i izvornu narodnu, tehno, rejv, svi ovi novi pravci koji su izašli. Drago mi je što su svi pjevači iz “Granda” postali porodica. Niko nikada nikome nije mogao da bude konkurencija, zato što svaka ptica svojim glasom peva i svaki čovjek drži svoje koncerte i radi ono što najbolje umije. Veliko je priznanje biti nominovan i od kolega, to poštovanje što ste stariji postaje vam veoma bitno.
Mnogi pjevači kažu da im je dosadilo da pevaju jedne iste pjesme. Kakav je slučaj kod vas?
– Meni nije dosadilo. Snimila sam “Čačak” 1982. godine i sada ga pjevam s radošću zato što pratim emociju moje publike i čemu se oni raduju. Ako je moja publika srećna kada pjevam tu pjesmu, pjevat ću je 100 puta. “Čačak” pjevam već 40 godina i još mi nije dosadilo, i mislim da mi nikada neće dosaditi.
Šta se dešava s vilom na Bežanijskoj kosi, prodajete je već nekoliko godina?
– Ne znam čija je to informacija uopšte, možda vi bolje znate nego ja, ali vas molim da se ne bavite stvarima u koje niste sigurni. Vi možete da objavite nešto ukoliko ja to kažem, a da izmišljate, to ne.
Da li ste se srećni što je vaša drugarica Mirjana Antonović dobila Miroslava Ilića na sudu?
– Veoma sam srećna zbog presude. Tačnije, nije to pitanje sreće, već moralne etike. Miroslav je bio sa mnom i Mirjanom dve godine na turneji, oni su sa mnom obišli cijeli svijet – Australija, Amerika, Kanada… Zabavljali su se i voljeli tada i rezultat te ljubavi je Devin, jedan predivan momak. Suština zbog čega sam ostala u toj priči i podržala Miru… Zato što smo jedina zemlja u regionu koja nema zakon o DNK. Podržala sam je u ime našeg prijateljstva i istine, u ime svih majki ili očeva ili djece koja se bore za svoja prava da znaju ko su im biološki roditelji.
Da li ste se možda čuli s Mirjanom i u slučaju da opet bude suđenja, da li biste svjedočili?
– Naravno da bih! Ja sam njen prijatelj i u dobru i u zlu. Ja sam i supruga i kćerka i majka. Imam svoju djecu. Imala sam prilike da upoznam dosta te djece. Ne znam da li ste gledali onog čuvenog modnog kreatora, Francuza, koji je tražio biološku majku. Tu možete vidjeti kako se ta djeca osjećaju. Ako je nekom djetetu važno da sazna ko mu je otac ili majka, onda mu to treba omogućiti.
Možete li nam otkriti tajnu vašeg dobrog izgleda?
– Naravno, bez treninga i zdravog načina života ne možete imati dobru liniju.
Pitajte Aleksandru da li je trudna! Šuška se po gradu da je Aleksandra Prijović trudna. Da li je to istina?
– Mislim da na ovo pitanje neću da vam odgovaram. Ako hoćete da znate, pitajte Aleksandru.
