Viktorija Mitrović i Marko Osmakić, ugostili su na Rajskom ostrvu, Draganu Ivanović, psihologa i psihoterapeuta, te su joj otvorili dušu o svojim trenutnim problemima.
– Ti si meni sada rekao svoj stav, voljela bih da čujemo Viktoriju.
– Smatram da smo mi niko i ništa, da bi odlučivali o nečijem životu. Slažem se da meni dijete ne treba, imam jedno kod kuće koje sam zapostavila. Možda ja griješim, ali to je za mene veliki grijeh… Vjerovatno bih se namučila i u trudnoći i kasnije, jer nije dijete samo do 18.te godine, već cijeli život. Ja sam izuzetno osjetljiva, ne volim mnogo ni da pričam o tome… Nije podobna situacija, niti mi imamo perspektivu… Ta situacija ostavlja posljedice, ja već imam dijete iz prvog braka, a dovoljno sve ostavlja posljedice. Mi bi imali mnogo problema – govorila je Viki.
– Imali bi ozbiljne lomove – dodao je Marko.
– Moji baba i deda, ne odlučuju konkretno, ali bih voljela da znam njihovo mišljenje. Možda bi mi žena rekla, ‘gdje ćeš sa ovom budalom’, a možda bi rekla i da gdje ima za jedno biće i za drugo, ne znam… Žao mi je – nastavila je.
– Volio bih da dodam, upotpunim. Mi jesmo niko i ništa kako ona kaže da odlučujemo… Ali treba imati smisao… Uvijek ima alternativa i opcija, mislim da treba dobro da razmisli i proračuna. Ona jeste mlada, ima jedno dijete, želi da čuje svoje, kao što i ja želim svoje… Ali na kraju krajeva, baka i deka mogu da uskoče i pomognu, ali to nije smisao. Djetetu trebaju roditelji… Svaka socijalna ustanova će reći da ne može to tek tako – govorio je Marko.
– Dijete je napravljeno iz neke strasti ili ljubavi, nije bilo si.ovanja ili neke loše situacije… Ipak je došlo iz neke emocije… Mene linč naroda ne zanima, jer da me zanima ne bih pravila budalu od sebe 9 mjeseci… Mnogo je drugačije kada si ovdje i kada si namjerno… Nismo se upoznali na pravi način… Ja ništa nisam lagala ali nikad ne znaš zašto sam nešto rekla ili nisam… Možda ja ako odem kod ljekara, oni kažu da nešto nije u redu, a onda je rješenje jasno… Ako mora – mora, ali ako ne, ko sam da oduzimam život… Dijete nikada neće ostati gladno – pričala je Viktorija.
– Hoću da kažem… Mi smo u mnogo navrata pričali o tome… Svijesno nisam htio, malo nam je promaklo, nismo se pazili… Oslonio sam se na njene riječi, rekla je da ne može, ali da i ako se desi, da će sve biti drugačije… Ona sada kada govori, ispada da sve vuče ka tome, a prije nekog vremena, bilo je sve protiv… Ovo sada budi takav bijes u meni, da mi dođe da počupam kosu sebi sa glave a i njoj… Kad neko nije kako treba, to tako izgleda… – nastavio je Marko.
– Mnogo gledate ka budućnosti, jeste, ušli ste ovdje, gleda vas narod… Ali, odluka je vaša, treba da se skoncentrišete na ovo i sada. Zajedno ste bili, bez obzira na neke iritacije i probleme. Skoncentrišite se na vaš odnos sada, na vaše razgovore i komunikaciju… Moram reći, bilo kakav vid nasilja ne podržavam i ne razumijem… Neke stvari mora da se znaju, nasilje – nikako. Nasilje jeste i psihičko, kada se vrijeđate i govorite jedno drugom loše riječi. Vaša odluka je samo nma vama, imate prava na svoje mišljenje i na svoju odluku. Morate da pokažete bar mrvu poštovanja… Svako mišljenje unaprijed, može da vam izazove sumnju, brigu i tugu, a to vas ometa u razmijašljanju i odluci, piše Srbija danas.
Detaljnije u nastavku.
