Sandra kako si, kako se osjećaš?
– Osjećam se polomljeno, izlomljeno, ali mnogo sam srećna što idem u moj kraj iako naravno idem u drugu bolnicu, Rehabilitacioni centar, gdje su svi moji tamo. Opet to je moj grad.
Slike nezgode izgledaju jezivo, da li si se uplašila za svoj život?
– Naravno da jesam. Ja sam mislila u jednom trenutku da ja uopšte nisam ni živa jer sam tad izgubila svijest i kako sam se vratila sebi u toj sekundi kad sam osjetila bol i vidjela krv, samo sam pitala jel sam živa.
Šta kažu doktori, kako je prošla operacija, da li postoji šansa da ti ostanu neke posljedice?
– Posljedice će svakako ostati kao što su ostale iz “Zadruge” kad mi je Deniz Dejm polomila lijevu ruku. Imam dva šrafa u kuku koji ostaju doživotno. Imaću papir koji ću nositi na svakom aerodromu jer će biti “bip-bip”. Butna kost to bi trebalo sve da spoji, ključnu kost sam polomila i sa ovim na glavi tek treba da se suočim. Te mašnice ja inače ne nosim, ali imam 15 šavova.
Kako je došlo do nesreće, kako si uspjela da padneš sa kvada?
– Cijeli dan smo se vozili i mene su zezali drugari, kao šta voziš kao baba. Inače ja sam poznata po baš brzoj vožnji. Vozim godinama i kvadove i motore i kola i sve. Tog dana sam nešto osjetila da ne želim da vozim brzo i govorila sam neću, hoću polako, pustite me hoću da vozim polako. I oni kažu “babo jedna” i međutim kako smo se vozili bila je uzbrdica, dečko koji je bio sa mnom malo se propeo tu je dodat i gas, prevrnuo se na mene i pao je.
Da li si se čula sa Carem i Janjušem, da li su ti pružili podršku?
– Jesu i puno im hvala. Jako sam im zahvalna bez obzira na sve, ljudima kad je najteže treba pomoći.
Da li postoji neko od zadrugara od koga si očekivala da ti se javi, a nije to uradio?
– Da, postoji, ali im ne bih davala na važnosti. Zna se da je žensko i znaju ljudi da se družila sa mnom unutra, jako je digla nos, piše Pink.
