Pjevačica je u knjizi istakla da je njoj, kao ženi i majci maloljetnog ženskog djeteta, bio potreban oslonac i stabilnost zrelog partnera, što nikako tada, kako piše, u Popoviću nije prepoznavala.
Uprkos iskrenoj ljubavi koju opisuje s Popovićeve strane, Ukradenova u knjizi navodi da su njih dvoje po svemu pripadali različitim svijetovima, te da je njihova ljubav bila osuđena na propast, a pred našom kamerom otkrila je kako se osjećala dok je, nakon toliko godina, pisala o detaljima njihovog odnosa.
– To su momenti koje sam želela da zabeležim, predivni trenuci. Ja sam rekla da je on čovek kog sam ja potcenila. Imala sam jedno mišljenje o njemu, a kad sam ga upoznala potpuno drugo, zaslužio je ako ništa drugo zbog toga. Drugo, zbog tih prelepih trenutaka koje smo zajedno imali, a koji su bili poslednji šok za svakoga, pa i za mene. Želela sam u ime tog lepog da to napišem – ispričala je Neda.
Dok je ona u njemu videla samo prolaznu avanturu, on je činio sve da joj se što više približi i ostvari s njom ozbiljnu vezu. Čak ju je i njegova majka htela za snaju, a kako navodi u stranicama autobiografije, Saša je za Nedinog oca bio cirkusant. Iako je ženski deo porodice uspeo da osvoji, kako piše Neda, otac je bio sumnjičav jer je u njenom Saletu video cirkusanta.
– Oduševljavao je i mene i moju Jecu (ćerku), koja ga je jako zavolela. Volela ga je i moja mama. Tata se držao po strani jer je u početku u njemu video neke osobine cirkusanta, pomalo neozbiljnog i nepouzdanog čoveka, ali ništa nije glasno komentarisao – opisala je Neda kako je Popovića doživljavala njena porodica, a do detalja je opisala i kako je u pola četiri noću upao u njenu kuću i tražio da se izjasni po pitanju njihove ljubavi:
– “Morao sam da budem načisto – da li ti mene, Neki, voliš ili ne”, upitao je direktno, da nije moglo direktnije. “Auuu, pa ti si zbog toga došao u četiri ujutru… Da čuješ odgovor! Mogla sam ti i telefonom to reći! Nije trebalo da trošiš novac na gorivo i cveće”, pokušavala sam da budem duhovita i da ga malo nasmejem. Gledao me je smrtno ozbiljan. Takvog ga dotad nisam videla. “Znači ne voliš me! U redu, to sam želeo čuti”, reče odlučno, ustade i krenu prema vratima. “Alo, gde ćeš? Kud si krenuo”, brzo sam stala ispred njega jer sam videla da je vrag odneo šalu i da će tako umoran, u cik zore, otići. Gledala sam ga u oči i izgovorila glasno: “A šta ako ti kažem da te volim? Šta ćemo sad?” Stajali smo kod vrata kao dva matora deteta koja se nešto inate i svaljuju krivicu jedno na drugo. Pored vrata, tužne, pokisle face, delovao mi je još sitnije, nekako kao dete, kao malo pokislo mače.
Uprkos iskrenoj ljubavi koju opisuje s Popovićeve strane, Ukradenova u knjizi navodi da su njih dvoje po svemu pripadali različitim svetovima, te da je njihova ljubav bila osuđena na propast.
– Razlike su bile očigledne – i u mentalitetu i karakteru i navikama. Negde sam u toj vezi počela da se osećam sve usamljenijom i ta njegova očigledna potreba da se udvara svakoj ženi bila mi je znak nezrelosti i neugodno sam se osećala. Pitala sam se da li je to obrazac ponašanja na koji treba da pristanem. Da li i ja treba tako da se ponašam i kuda to vodi – opisala je kako su se ipak mimoišli kao par, a za kraj je naglasila da su, uprkos svemu, uspeli da ostanu prijatelji za ceo život:
– Ono što je tada bilo između nas važi i danas – jedno veliko, iskreno i ljudsko i profesionalno obostrano poštovanje, iskreno prijateljstvo i divljenje za sve zajedničke trenutke saradnje, druženja i pomoći kad god je trebalo. Retki su ljudi kao Sale Popović, koji su zadržali tu dečačku razdraganost, šarm, emocije, neopterećenost slavom i jednostavnost, koju samo najveći imaju, piše Republika.
