Ona je teško podnijela to što je momka uhvatila s drugom, pa je zbog ljubomore htjela da digne ruku na sebe.
– Anđela je po prirodi temperamentna, svađalica je i ne voli nepravdu. Nije imala mnogo veza, ali su sve bile duge. Mislila sam da će sa svakim dečkom da sklopi brak pošto su joj veze trajale i po pet godina, pa onda odjednom pozove i kaže da je raskinula. U jednog momka je bila zaljubljena toliko da se s društvom maltene nije viđala. Bili smo joj nebitni! Non-stop su bili zajedno, on je nekoliko godina stariji od nje, drži automahaničarsku radnju. Uhvatila ga je u prevari kad je slučajno i bez najave došla kod njega u lokal. Bio je u kancelariji s nekom djevojkom, ali nije zaključavao vrata, pa ih je uhvatila na gomili. Nije pravila scenu, samo se okrenula, sjela u kola i otišla kući – priča za Rijaliti zadrugarkina poznanica.
Kako Rijaliti saznaje, Đuričićka je sutradan zvala drugaricu, tražila je da se nađu da joj ispriča da je dečka uhvatila u prevari, a poslije toga je pokušala ono najgore.
– Pozvala me je oko šest sati popodne da mi kaže da moramo da pričamo. Rekla sam joj da možemo da odemo na piće oko osam pošto živim malo dalje od centra grada, pa da bih stigla sve obaveze da završim. Čim smo se našle, vidjela sam po njoj da nešto nije kako treba i odmah sam je natjerala da priča. Rekla je daje momka uhvatila s drugom u radnji i da joj je život postao pakao. Pričala je kako bez njega ne može da živi, ma užaš jedan! Rekla sam: ,,Anđela, ajde ne lupetaj! Nije jedini muškarac na svijetu. Idemo za vikend u grad, naći ćeš i ljepšeg i zgodnijeg. Pokušavala sam da je utješim, ali nikako mi nije uspijevalo.
Naručivala je žestinu, vidjela sam da se baš napila, ali sam je pustila. Mislila sam da će da joj bude lakše. Poslije smo se normalno rastale i oko 11 sati me je njena majka pozvala. Rekla mi je da je van sebe i da je Anđela prevezena u bolnicu. Zakucala se namjerno autom u zgradu, to je ispričala ljekarima kad je došla sebi. Strašno je to bilo, niko to ne treba da uradi zbog raskida. Više joj to nikad nije palo na pamet. Nadam se da je naučila lekciju za cijeli život. Ovo joj nije trebalo, ali eto – završava drugarica zadrugarke za Rijaliti.
Anđela Đuričić je jednom prilikom ispričala sve o porodičnoj tragediji kada je izgubila brata.
– Sjedili smo u kući, jednu noć, sve je bilo okej. Pričali smo o nekim planovima, večerali. U nekom trenutku je on rekao da ide da se provoza, da sipa gorivo i da se vraća odmah. Međutim, svoju sobu je nekoliko dana prije toga pospremio, što nije nikada do tada. On pođe onako i ne prođe ni pet minuta, zvoni tati telefon. Zove ga komšija da dođe hitno, Nikola je nastradao. Nismo mogli da vjerujemo, čovjek je do malo prije bio tu.
Pošli smo, naravno i ništa. Da, imao je saobraćajnu nezgodu na putu do pumpe. Koincidencija je to neka, da se nije desilo, rekla bih da je nemoguće, na putu do pumpe, duvao je neki jači vjetar, nasuo je gorivo. Vratio se i sad ima ta velika krivina, kada je prošao nije bilo ništa, a kad se vraćao, drvo je palo na put baš iza krivine. Pokušao je da izbjegne to drvo, jer ga je vidio i eto skrenuo je sa strane. Livada je bila, ali je on mislio da nema ništa, a po sred te livade se nalazila ogromna rupa i prosto, umjesto da prođe ravno, upao je u rupu. Došli smo i zatekli smo strašnu situaciju – rekla je Anđela koja je imala 18 godina kada joj je brat nastradao:
– On je imao 21,22 u tom trenutku. Nije bilo nade da mu se ukaže pomoć. Mama, tata i ja smo ga izvadili u onesviješćenom i katastrofalnom stanju. Bio je onesviješćen, ali mu je i dalje kucalo srce. Da, to je najteža slika koju sam vidjela u životu. Poslije tog ljetovanja, gledali smo da pravimo planove za budućnost, to je bilo ljeto kada se planiralo i onda dođe scena kroz pet minuta, koju ću zauvijek pamititi – govorila je Anđela kroz suze.
– Ja jako teško prihvatam ljude u život, ali se isto tako razdvajam teško i svaki put imam utisak da nisam stigla da im kažem. Koliko god mi volimo braću, sestre, babu, a nikad ne idemo za njima i govorimo im da ih volimo. Prosto, pokažemo šta osjećamo. Mislim da sam ja neko ko voljene osobe stavlja ispred sebe. Uvijek ostane to da ga mnogo volim. Da sam znala da dođem i da mu kažem da je najbolji brat na svijetu, da je neko koga vrijedi imati, da sam ponosna, da volim što imam takvog brata u životu. ”Volim te”, to su stvari koje nisam stigla da kažem.
Dala bih sve na svijetu da dođe i da mogu da mu kažem te neke stvari. Znaš kako, ljeto je i gužva je. Dok je došla Hitna, možda da je Hitna došla ranije, možda bi bilo drugačije. Nismo mogli da vozimo, jer ne smijemo u tom stanju tijela da vozimo tek tako. Čekali smo, sad se i ne sjećam, jer mi je svaki minut kao godina bilo. Bilo je najviše 10 minuta, možda je bilo i pet, ali je meni svaki minut bio kao godina. Iskreno da ti kažem, mi svaki dan od tada, ponavljamo jedno drugom porodično da se volimo, da cijenimo jedno drugo. Ne znaš koliko voliš nekoga, dok ga ne izgubiš. Cijenimo svaki momenat i od tada smo povezani kao nikad do sada. Bitno mi je da znam u svakom momentu gdje smo ako smo razdvojeni. Ja sve vrijeme razmišljam, meni je pet minuta promijenili cijeli život – plakala je Đuričićeva, piše Espreso.
