Umro je na današnji dan 1991. godine u 45. godini života, a iza sebe je ostavio muzičke klasike zbog kojih on i njegova grupa i 29 godina kasnije osvajaju nagrade i obaraju rekorde.
Rođen je 1946. godine u Zanzibaru gde je pohađao englesku školu i vrlo rano počeo da svira klavir. Upravo tu je i dobio svoj popularni nadimak „Fredi“, jer je njegovim drugarima iz školske klupe bilo teško da izgovaraju njegovo pravo ime, Faruk. On će svoje ime i zvanično promeniti 1970. godine, nakon formiranja grupe Kvin.
Njegova porodica će se zbog nestabilne situacije u zemlji 1964. preseliti u Veliku Britaniju, gde će Merkjuri naučiti da svira i gitaru. Iako ne postoje jasni podaci o njegovom formalnom muzičkom obrazovanju, sigurno je da nikada nije prestao da se bavi muzikom. Bio je član više bendova i uvek razvijao svoje muzičke mogućnosti.
Naposletku, postao je član benda prvobitnog imena „The Smile“, za koji je verovao da ne ispunjava svoj pun kapacitet. Kao frontmen grupe, Fredi Merkjuri je bio zaslužan za promenu imidža ovog benda i zauvek je ostao zapamćen kao simbol te grupe, kako zbog svog ekstravagantnog stila, tako i zbog posedovanja više talenata koji će biti presudni za njihovu karijeru.
Grupa je kasnije preimenovana u Kvin, a upravo Fredi Merkjuri je napisao neke od njihovih najvećih hitova, poput „Bohemian Rhapsody“, „Killer Queen“, „Somebody to Love“ i „We are the Champions“.
Muzički stručnjaci i dalje proučavaju njegov glas. Da li je bio bariton ili tenor i da li je imao raspon od četiri oktave ili ne, pitanja su koja i dalje nisu dobila jasan odgovor. Glas Fredija Merkjurija bio je jedinstven, virtuozan, jak ili nežan u zavisnosti od potrebe i dinamičan.
Fredi Merkjuri – u početku rok zvezda, ali zauvek legenda 2
„Razlika između njega i skoro svih ostalih rok pevača je da je on prodavao svoj glas“, izjavila je njegova muzička saradnica, čuvena operska pevačica Monserat Kabalje.
Njih dvoje su 1987. godine objavili pesmu pod imenom „Barselona“ koja je bila jedna od dve zvanične pesme Olimpisjkih igara u Barseloni 1992. godine, godinu dana nakon smrti legendarnog muzičara. Ova neobična saradnja dvoje muzičlih velikana bila je jedan od retkih primera kada je operska pevačica umetnički izašla iz svog žanra. Međusobno poštovanje koje su jedno prema drugom osećali rezultiralo je kasnije i albumom sa više zajedničkih pesama i mnogobrojnim zajedničkim nastupima.
Glas Fredija Merkjurija podržavao je svestranost koja je bila glavna osobina slavnog pevača. Sa lakoćom je menjao ritam, stil muzike i u pesme ubacivao više muzičkih žanrova. Grupa Kvin pratila je kreativni razvoj Fredija Merkjurija, te njihovu muziku opisuje raskoš stilova – glam, hard, psihodelični i progresivni rok, bili su samo neki od žanrova kojima je Fredi Merkjuri bio inspirisan.
Konstantno je razvijao svoju muziku, ali tu nije stao. Iznova i iznova Fredi Merkjuri je menjao svoj čitav javni imidž. Bio je poznat po javnim nastupima u koje je ulagao mnogo truda. Energija koju je emitovao sa bine hiljadama slušalaca uvek je bila upotpunjena njegovim ekstravagantnim stilom.
Revolucinar je, osim u muzici, bio i u modnom svetu i jedan od prvih koji je doneo sada popularni androgeni stil. Razumeo je modu i koristio je da upotpuni priču koju su već pričale njegove pesme. Ni u muzici, ni u oblačenju nije poznavao granice i nije pravio razliku između ženske i muške odeće. Nosio je ono što je u tom momentu imalo snagu da publici prenese njegovu poruku.
Godinama nakon njegove smrti, o njegovoj seksualnosti i dalje postoje nedoumice. Dok neki govore da je on bio otvoreno gej, drugi su mišljenja da nije bio ponosan na svoju seksualnu orijentaciju i da bi LGBT zajednici mnogo više pomoglo da je o tome otvoreno pričao i pisao.
Fredi Merkjuri je imao puno osobina koje se danas tipično vezuju za muškarce, ali se svoje ženstvene strane, nikad nije stideo. Najbolje je to pokazivao na javnim nastupima, svojim izgledom i pokretima na sceni.
Cenio je svoju privatnost i retko davao intervjue. Oni koji su ga privatno znali, rekli su da je izvan scene bio suprotnost ličnosti koja je izlazila pred publiku. Imao je uzak krug prijatelja i živeo povučenim životom.
Tokom svog života brinuo se o bar 10 mačaka, koje su sve, osim dve koje su bile poklon, bile udomljene. Jednoj od njih posvetio je i pesmu pod njenim imenom „Dilajla“.
Ostavio je utisak na svakog ko je imao priliku da se nađe u njegovom društvu. Brojne su anegdote koje se i danas prepričavaju kako bi se dočarao neobični karakter ovog umetnika.
Popularni pop pevač Geri Njuman, jednom prilikom je bio pozvan na večeru sa grupom Kvin nakon njihovog koncerta. Iako je bio opčaran činjenicom u čijem prisustvu sedi, suši restoran koji je bio izbor grupe, nije bio po ukusu ovog pevača. Fredi Merkjuri je to ubrzo primetio i naručio mu hamburger.
„Sedeo sam u elitnom japanskom suši restoranu i jeo mekdonalds koji mi je Fredi lično naručio“, izjavio je on.
Fredi Merkjuri bio je blizak prijatelj princeze Dajane, sa kojom je često posećivao londonske žurke. Poznata je priča da je jednom prilikom on princezu Dajanu prerušio u muškarca kako bi zajedno posetili jedan od prestoničkih gej barova.
Ni u muzici, ni u svom životu nije znao za pravila i koliko god da se menjao zauvek je ostao svoj. Nije padao na predrasude niti se povinovao bilo kom tada aktuelnom trendu. Cenio je svoju privatnost i zbog toga nikad o nekim stvarima nije pričao. Stid nikad nije bio razlog.
Oboleo je od side i 1991. godine umro od komplikacija izazvanih ovom bolešću. Iako se sa AIDS-om borio nekoliko godina, to je javno priznao tek jedan dan pre svoje smrti u javnom saopštenju koje je sam napisao i odobrio. Mnogi su mu zamerali i što o tome nije otvoreno pričao, ali bio je to samo još jedan od načina da sačuva svoju privatnost i privatnost svojih najbližih.
Kuću u kojoj je živeo, svoje mačke i glavnicu imetka ostavio je svojoj prvoj ženi, Meri Ostin, od koje se rastavio zbog svoje seksualne orijentacije, ali je do kraja svog života smatrao jedinim prijateljem i uvek je nazivao svojom „jedinom suprugom“.
Kremiran je sa prstenom svog dugogodišnjeg partnera, a njegovi ostaci su po njegovoj želji ostavljeni Meri Ostin koja nikad nije otkrila šta je bila konačna želja slavnog muzičara.
Danas u Londonu postoji i ulica sa njegovim imenom, kao i mnogobrojni spomenici širom sveta. Posthumno je proglašavan za jednog od najboljih britanskih umetnika, album grupe Kvin „Najveći hitovi“ najprodavaniji je album u Velikoj Britaniji ikada, a njegova pesma „Bohemian Rhapsody“ proglašena je pjesmom vijeka, prenosi danas.
