Nemojte puno očekivati od Homo sapiensa. Upropastili smo planetu, a, bojim se, ako produžimo ovim tempom, razvalićemo je do kraja i dovesti sami sebe u pitanje. Ljudska prava su samo jedan fajl toga… nemojte previše očekivati od Homo sapiensa – to kaže za “Danas” makedonski virtuoz na gitari Vlatko Stefanovski.
On će sa hrvatskim pijanistom Matijom Dedićem nastupiti pred publikom na 36. Beogradskom džez festivalu, u nedelju u 15 časova, u Kombank dvorani.
Stefanovski je pre dvadesetak dana objavio novi album Taftalidze Shuffle u izdanju Croatia Records, sačinjen od devet pesama – dve instrumentalne i sedam vokalno-instrumentalnog karaktera.
U pitanju je kantautorski album, objašnjava Stefanovski i dodaje da nosi naziv naselja u kome živi duže od pedeset godina.
Na albumu gostuju brojni veliki muzičari: Vasil Hadžimanov, Matija Dedić, Teodosi Spasov, Andrijana Janevska, Kiril Džajkovski, Diran Tavitjan, Tihomir Pop Asanović, Damir Imeri i glumac Nikola Ristanovski.
Stefanovski je deset meseci, u vreme „lokdauna“ i karantina, snimao album i zadovoljan je ovim izdanjem koje se trenutno nalazi na prvom mestu zvanične prodaje albuma u Hrvatskoj, što je, kako kaže, prilično veliki uspeh.
– Vratio sam se na zvuk sedamdesetih godina. Nema elektronskih eksperimenata, sve je odsvirano uživo u mom studiju Ezoterija sound. Bubnjeve svira moj sin Jan Stefanovski, koji je vrlo brzo izrastao u fenomenalnog bubnjara, a tu je i mladi basista po imenu Ivan Kukić – otkriva muzičar i zaključuje da ima novu ritam sekciju, zbog čije je mladalačke energije prilično ponesen, kao i njihovim osmesima i radošću u muziciranju.
On takođe pravi i ovonedeljnu plejlistu za Mikstejp, koja će biti objavljena u subotu uveče na sajtu Danasa.
– Radujem se što dolazim u Beograd, pogotovu što dolazim sa saradnikom Matijom Dedićem, sa kojim nikad ranije nisam nastupao. Obojica smo bili gosti i Zdravku Čoliću i Džiboniju, ali u drugačijem kontekstu od onoga što spremamo sada. Biće to premijera i za mene, za sina legendarnog Arsena Dedića, kao i za publiku, s obzirom da ne sviram puno koncerata. Svaki koncert održan u ovim uslovima je prava svečanost i pravo slavlje – poručuje Stefanovski.
* Kako pandemija utiče na sferu umetnosti, muzičke ali i drugih branši, finansijski ali i duhovno?
– Pandemija je uticala na sve, ne samo na mene, već na sve oko mene. Najpogođeniji su nekako muzičari i izvođački umetnici, jer smo mi ostali faktički bez posla. Sve koncertne dvorane, pozorišta, prilično su prazni i skupljaju prašinu. Po tim velikim dvoranama ostali su samo čuvari, što je pomalo tužno. Znam da naš rad trenutno nije najvažniji, već su bitniji doktori i medicinari, ali mislim da se čovečanstvo ne sme baš tako lako odreći kulture. Verujem da će se stvari vratiti na svoje mesto, ali će trebati malo vremena dok se sve normalizuje.
Nedostojanstveno je da umetnici ostanu na nekoj minimalnoj pomoći od države. Svi ti potezi su paušalni i brzopleto potegnuti.
* U Srbiji se često umetnici požale na neadekvatnu pomoć kulturnim radnicima tokom pandemije, kakva je situacija u Makedoniji?
– Država se trudi da nadoknadi neke štete koje su pretrpeli umetnici, ali to je sve simbolično, tek da ne kažeš da se niko ne brine. Dobili smo neke minimalce, ali to nije dovoljno. Moji računi za struju su duplo veći, mesečno, nego ta podrška. Tako da, okej je da pomisliš da neko brine o tebi, ali naravno da to nije dovoljno, jer znamo u kakvoj smo situaciji i u kom vremenu živimo.
* Da li se oseća praznina zbog nedostatka živih nastupe, kako za izvođače, tako i za publiku?
– Ja sviram svakodnevno, kod kuće ili za neke kamere ili neke striminge i onlajn koncerte. Dosta toga sam uradio u međuvremenu. Ali to je zamena za pravu stvar, a nije prava stvar. Svestan sam trenutka u kome se nalazimo, kao i te ekspanzije i agresije nove tehnologije i novih komunikacija. To je sve simpatično, ali pravi koncert, na koji ste otišli, pamtićete ceo život. Dok ćete „striminge“ koje ste pratili, koncerte na telefonu i televizoru, zaboraviti već sledećeg trenutka. Možemo da tražimo zamenu i tražimo zabavu putem ovih elektronskih igračaka, ali ja još uvek pamtim sve značajne koncerte na kojima sam bio, kao publika, ne samo one na kojima sam svirao. Nikad neću zaboraviti nastupe Rolingstounsa, Genesis, grupe The Clash, The Police… Sve značajne koncerte pamtim, a sve beznačajne DVD-e koje sam preslušao i pregledao, eno ih, skupljaju prašinu.
Pravi kontakt između publike i izvođačkih umetnika je nezamenljiv, jer ta vibracija koja se stvori, ako je dobar koncert i ako je zadovoljna publika, taj jedan krug i „feedback“ energetski je razmena dobre volje, i to je nezamenljivo.
* Kakva je situacija trenutno sa džez scenom?
– Nažalost, svi džezeri su blokirani, pogotovu američki muzičari, oni ne mogu mrdnuti nigde. Svi pokušavaju da budu prisutni putem elektronskih medija i striminga, prave koncerte iz svojih spavaćih soba, što je po meni malo nedostojanstveno, ali talenat će uvek isplivati i naći načina da izađe iz tesnih okvira. On će procureti negde, kao voda. Ako imate nešto da kažete, niko vas ne može sprečiti da to i kažete.
* Ex yu umetnici se i dalje čvrsto drže zajedno. Koja je to spona koju nikakva politika ne može da rastavi kada je umetnost u pitanju?
– Umetnici imaju malo drugačiji pogled na svet. Drugačiji senzibilitet. Obično se muzičari drže podalje od politike… Znate šta je jednom rekao moj brat Goran Stefanovski, pokojni – rekao je da je politika umetnost mogućeg, a da je umetnost politika nemogućeg. Tako da se mi bavimo čudom, pokušavamo da napravimo čudo i emocijama proniknemo do onih značajnih tačaka u našem srcu i našoj duši.
* Pomenuli ste da se muzičari drže podalje od politike, ipak, da li imate neki uvid u, kao i uvek turbulentnu, situaciju na Balkanu?
– Jedva čekam da ta turbulencija prestane i da se malo smiri ovo balkansko tlo. Ali, s druge strane, sve te evropske integracije, to toliko tvrdo i teško ide, bar za nas, da je prosto postalo nedostojanstveno. Svi ti uslovi, sve te prepreke, sve je to toliko kabasto, sporo i nepotrebno po meni. Ako Evropa želi integrisati Balkan, to treba preko noći da uradi. To sam do sada sto puta rekao, preko noći – od sutra ste svi Evropska unija… Ili ćemo se ovde još dugo, dugo svađati, trviti, i raspravljati o glupostima.
