Imao je samo 16 godina kad je debitovao u Premijer ligi za Arsenal i postao najmlađi fudbaler u istoriji Tobdžija. Sa 19 je zaigrao za A reprezentaciju Engleske. Pred njim je tada bila velika karijera.
Međutim, danas sa 29 godina razmišlja da okači kopačke o klin. Povrede i razne okolnosti uticala su da je trenutno bez kluba. Očajan je zbog toga.
„Kad se ujutru probudim, želim da se radujem odlasku na trening i druženju sa saigračima. Želim da se vratim na teren, posebno sad kad su se navijači vratili na tribine. Gledao sam svaku utakmicu koja je bila na TV-u od početka sezone i želim da budem dio toga. Želim taj osjećaj kad izađem na teren i čujem navijače, žalim samo da ponovo mogu da igram fudbal“, kaže Jack Wilshere u potresnom intervju za engleske medije.
Drugi dio prošle sezone igrao je za Bournemouth , ali mu ovog ljeta nije obnovljen ugovor.
„Iskreno rečeno, vjerovatno nikada nisam mislio da ću biti u ovoj situaciji. Svi su mi govorili da ću sa 28, 29 godina biti na vrhuncu karijere. I ja sam mislio da hoću. Mislio sam da ću i dalje igrati za Englesku i da ću biti u vrhunskom klubu.“
Odlazak iz Arsenala životna greška
Sa tugom se sjeća ljeta 2018. kad je poslije tačno deset sezona u dresu voljenog Arsenala odlučio da pređe u redove gradskog rivala West Hama. Danas žali zbog te odluke. prenosi n1
„Iskreno, nije trebalo da odem. Ne mislim ništa loše o West Hamu – mogao je to biti bilo koji drugi klub – ali nije trebalo da napustim Arsenal. Sjećam se, sjedio sam sa Emerijem i on mi je rekao ‘Vidi, na stolu je ugovor, ali nisi u mojoj startnoj postavi.’ Bio sam razočaran jer sam mislio da zaslužujem da igram. Donio sam ishitrenu odluku. Zvao sam svog agenta i rekao: ‘To je to, moram da idem.’ Sad znam da je trebalo da sačekam nekoliko dana, da se smirim i ponovo o svemu razmislim“.
Kaže da mu najteže pada to što sad ne može sinu da objasni zašto ga nijedan klub ne želi.
“On voli fudbal i zna sve o fudbalu. Pita me: ‘Kako to da te nijedan klub ne želi?’ Kako da mu to objasnim?“, kaže i navodi primer jednog dječaka koji je podrugljivim nadimkom ‘Jack invalidska kolica’ prilično uznemirio njegovog sina.
„Znate da ponekad djeca mogu da budu prilično brutalna. Pitaju ga: ‘Zašto tvoj tata ne radi? Zar nije dovoljno dobar? Zar nije dobar u fudbalu?’ Da, to je teško objasniti“.
Priznaje da mu čekanje na novi klub teško pada i da čak počinje da razmišlja i o kraju karijere.
„Da, to mi prilično pada na pamet. Budim se ujutru i razmišljam: Moram negdje da odem da treniram…“
Svi koji vole fudbal žele Jacku Wilsheru da nađe novi klub i ponovo pronađe svoju sreću na zelenom terenu.
