Edin Džeko, kapiten fudbalske A reprezentacije Bosne i Hercegovine, gostovao je u emisiji (Ne)uspjeh prvaka s Mariom Stanićem, koja je emitovana na kanalu Arena Sporta.
Dijamant se u razgovoru dotakao svojih prvih fudbalskih koraka, perioda provedenog u Želji, Češkoj, Njemačkoj, Engleskoj, Italiji, o reprezentaciji…
– Ljudi gledaju gotov produkt, odnosno ono što vide na televiziji. Poslije rata sa nekih devet godina sam počeo trenirati. To je bilo u sali u školi, još uvijek su bile barikade na cestama. Tata me odveo u Želju, tad nam je bio trener Jusuf Šehović, koji više nije nažalost sa nama – kazao je.
– Amar Osim me sa 16, 17 godina doveo u prvi tim. Sjećam se, otac i ja smo bili u supermarktu. Zove me tadašnji trener iz kadeta i kaže spremi se sutra ideš na pripreme u Međugorje sa prvim timom. Bila su drugačija vremena, tada nije bilo lagano igrati u Želji. Na pripreme smo išli autima, neki od starijih igrača pokupe nas mlađe. Debitovao sam u Žepču, gubili smo. Ja sam se zagrijavao, zove me Amar i kaže zabij dva gola. Tad je za Želju bilo igrati jako teško, fudbal nije samo igra na terenu, glava pravi razliku – rekao je Džeko.
Tadašnji trener Željezničara Jirži Plišek ga je poveo sa sobom u Češku.
– Potpisat ćeš za Teplice, ali ćeš na posudbu u drugu ligu, rekao mi je. Shvatio sam da je to prilika koja treba da se isplati. Transfer je koštao 50.000 eura – dodao je Džeko pa prokomentarisao priče da su pojedini ljudi osporavali njegov talenat:
– Svi vidimo fudbal drugačije, bilo je nekih koji se nisu složili. Samim odlaskom iz BiH sam napravio iskorak, bio sam kod trenera koji je gledao da mi pomogne. Kada sam otišao tamo stavi me na 10ku kaže trebaš više da trčiš, pomažeš odbrani. Tada sam postigao osam golova za polusezonu te nakon toga odem u Teplice – rekao je Džeko.
Ipak, za Dijamanta život u Češkoj u početku nije bio tako bajan.
– Imao sam sreću da je tamo bio jedan momak iz Mostara – Samir Merzić, to mi je najviše pomoglo. Živjeli smo zajedno, igrali smo zajedno.
Imao sam plaću 500 eura. Van kuće bez roditelja sam, plati stan. Nisam imao auto, dešavalo se da zadnjih sedam dana nemamo šta da jedemo. Nazovem svoje i kažem nemam ništa da jedem, zamisli kako je njima. Tad nije bilo društvenih mreža, bile su obične poruke. Morao si kupiti kredit da bi imao da pošalješ poruku. Odemo na govornicu i tako smo pričali sa svojima – kazao je Džeko pa se dotakao debija u A reprezentacije BiH i potpisa u Wolsfburg:
– Za reprezentaciju sam debitovao protiv Turske kod selektora Fuada Muzurovića i postigao gol. Poslije tri dana smo igrali protiv Malte, upišem asistenciju ali sam se i povrijedio. A nakon toga sam trebao u Zagreb na dogovor sa Wolsfburgom.
Ja sam u Zagrebu potpisao za Wolsfburg. Za par sedmica odem na pripreme sa novim timom.. Nisam odmah igrao svaku utakmicu, a kada sam počeo igrati bio sam standardan. Imao sam trenera koji ima takav personalitet, jednostavno samo šutiš i radiš. Vjerujem da ne bismo osvojili ligu da nije bio trener Magath – dodao je Džeko.
Nakon sjajnih nastupa u Wolsfburgu uslijedio je transfer u Manchester City:
– Ja sam bio tri i po godine u Wolsfburgu. Bilo je tu puno nekih priča, ali htio sam da vidim na kojem sam nivou, da li mogu da igram sa najboljim igračima na svijetu. Samo u Premier ligi sam mogao dobiti odgovor na to pitanje. Mancini je tada bio trener, osvojio sam 5,6 trofeja – kazao jeZmaj.
Govorio je i o dramatičnoj završnici utakmice protiv QPR-a kada je u 92. minuti izjednačio na 2:2, da bi u narednom napadu Aguero postigao gol za pobjedu i titulu.
– Imali smo dobru ekipu, te godine smo igrali stvarno dobar fudbal. Mi smo na kraju osvojili titulu jer smo imali bolju razliku od Manchester Uniteda. Svi su htjeli da igraju tu utakmicu. City do tad nije bio osvojio ligu 44 godine, bila je euforija da nisam mogao ni zamisliti da utakmica može biti onakva kakva je bila.
Kada je Aguero zabio odlučujući gol prvi sam stigao do njega. Sam gol u zadnjoj minuti da ti donese samo pobjedu je ono nešto. Ali ovo da ti donese titulu je stvarno – rekao je Dijamant.
Džeko je poslije četiri i po godine napustio Manchester i potpisao za Romu.
– Bio sam četiri i po godine u Cityju, potpisao sam novi ugovor a godini nakon toga sam otišao u Romu. Nisam imao najbolji odnos sa Pellegrinijem (tadašnji trener Cityja), a Italija mi je uvijek bila san. Najbolji igrači su igrali tamo, san mi je bio da naučim italijanski jezik.
Kada sam stigao na aerodrom dočekalo me pet hiljada ljudi, nije bilo teško navići se. Tu je bio i Pjanić, bilo mi je lakše prilagoditi se – kazao je Džeko.
U 35. godini Džeko iz Rome prelazi u Inter.
– Teško mi je bilo napustiti Rim, poslije šest godina koje sam proveo tamo dođe do laganog opuštanja, zasićenja. Napravili smo dobrih stvari zajedno, dao sam 119 golova ali bilo je vrijeme da se mijenja. I njima je trebala neka nova svježa krv, sve je to normalno. Ja sam osjećao da mogu još da dam fudbalu i da još mogu da igram na visokom nivou – poručio je Džeko pa se dotakao A reprezentacije naše zemlje:
– Svaki rekord je tu da se napravi, pa da ga neko sruši. Sve je to sastavni dio sporta. Najveći uspjeh za reprezentaciju je taj 2014. godine kada smo otišli u Brazil. Znam da smo kao generacija morali više, imali smo stvarno dobru ekipu. Imali smo puno kvaliteta, šteta je za tu generaciju da je samo otišla na jedno veliko takmičenje. Iskreno nismo imali šanse, dva puta smo išli u baraž i oba puta dobili Portugal.
Sjećam se igramo u Parizu protiv Francuske kvalifikacije za SP 2010, ako dobijemo prvi smo, idemo direktno. To je najbolja utakmica reprezentacije koja je odigrana ikada. Bilo je 25.000 naših navijača. Vodimo 1:0 i ne bi nam nikad dali gol da nije sviran penal.
Bilo je tu još nesretnih trenutaka, kao što je meč protiv Nigerije. Dosta se igrača iz te moje generacije oprostilo prerano, dokle god igraš za klub trebaš da igraš za reprezentaciju. Ja ću biti tu dok selektor smatra da mogu pomoći – dodao je Džeko.
