ESPN se bavio pričom Drua Robinsona, autfildera bejzbol tima San Francisko Džajants, koji je isplanirao samoubistvo, piše “B92“.
On je 16. aprila 2020. godine doručkovao, pa sjeo i napisao oproštajno pismo i sjeo u svoj automobil spreman da sebi puca u glavu, a onda…
“Izvinio sam se osobama koje najviše volim: Dijani, Derilu, Rene, Britini i Čedu. Nadam se da znate da vas volim i da niste mogli da uradite ništa da ovo spriječite, mnogo sam se trudio da sve sakrijem od vas i ne, niste vi krivi. Izvinite”, napisao je Dru i krenuo ka obližnjem parku da sebi puca u glavu i sve okonča.
“Živio sam svoj san, a želio sam da umrem”…
“Očistio sam čitavu kuću, želio sam da bude besprijekorno čisto jer sam svojoj porodici već spreman da nanesem mnogo bola. Uzeo sam pištolj i sjeo u svoj kamionet i otišao u park da napokon stavim tačku. Nešto je bilo čudno… Nisam mogao i vratio sam se kući. Problemi su se gomilali jedan preko drugog, pa sam sipao viski, a ja inače ne pijem. Uzeo sam pištolj, prislonio ga na čelo i povukao okidač”, ovo je trebalo da bude kraj priče o Druu Robinsonu, a u narednih 20 sati će se ispostaviti da je samo početak nove.
“Ovdje sam sa razlogom, tu sam da ispričam priču. Ne samo priču šta se desilo, nego kompletnu priču, kako sam ostao živ sve dobro i loše što se dogodilo nakon ovoga što sam pokušao da uradim. Znam da imate milion pitanja za mene i za početak ću vam reći ovo: U REDU JE DA NE BUDETE U REDU”, počinje Robinson priču za ESPN.
Dru zna koliko život može da te osakati čak iako prividno imaš sve i živiš san, a veliki broj mladih ljudi svakodnevno se odluči na ovaj gnusni čin. Da sebi oduzme život.
Dru je shvatio mnoge stvari nakon preživjelog pokušaja samoubistva:
“Ovo je bio znak. Ogromni, bolni znak koji mi je dao do znanja da moram da pronađem način da pomognem narodu koji misli da vodi bitku koju ne može da dobije. Morao sam da prođem kroz sve ovo. Znam da vam ovo nema smisla, ali tako se stvari nekada dese. Sada sam potpuno slobodan. Nemojte da glofirikujete moju grešku, ne pokušavam to da uradim. Niko vam ne kaže najgoru stvar kod samoubistva. Niste ni svjesni kroz šta sve prolazi vaša porodica. Bol nije limitirana na jednu osobu. Ovo pišem za sebe, za svoju porodicu, ljude koji pate, za ljude koji ovo čitaju, kao da stojim ispred ogledala i govorim. Kako da prođem kroz sve ovo i onda sebično zadržim sve informacije? Moj život se potpuno promijenio, jednostavno moram drugima da pomognem”, rekao je Dru Robinson.
Dru se potom vratio na sam čin kada je pucao sebi u glavu – i preživio.
Osvijestio se i uhvatio se za glavu, a oko njega je bilo mnogo krvi. Pridržao je glavu da zaustavi krvarenje i pokušao da obriše krv koja je bila po čitavoj kući, ali to nije pomoglo, pa je otišao da se istušira i srušio se.
Sklupčao se i legao kako bi voda padala po njemu, bilo mu je muka i nije želio da povraća kako ne bi napravio još više nereda i samo je zažmurio i rekao sebi:
“U redu, umrijet ću ovdje i sada”
Kada se sutradan probudio, lice mu je bilo čudno, pomjeralo se. Shvatio je da je njegov pokušaj samoubistva propao i razmišljao je da pokuša još jednom. Da samo završi posao.
Ovoga puta se uspješno istuširao i shvatio je da satima nije gledao telefon i da sigurno ima “milion” propuštenih poruka i poziva, ali nije želio da pogleda telefon, opet je zaspao i kada se probudio prvo je vidio pištolj, pa ga je uzeo u ruke.
Otišao je sa pištoljem do ogledala i ugledao svoje lice. Nije mogao da ga prepozna. Tamo gdje je nekada bilo oko, sada je bila rupa od metka. Pogledao je telefon i vidio poruku svog brata Derila koji je došao u njegovu garažu i pozajmio njegov automobil.
Razmišljao je o svojoj vjerenici Dajani sa kojom je zakazao vjenčanje za novembar 2020. godine i jedino se pitao: “Da li je sve ovo vrijedno? Da li moj život i dalje vrijedi?”
Potom je sjeo na isto mejsto na kom je pucao sebi u glavu i nasuo sebi šolju kafe i spustio je na stočić. U lijevoj ruci je držao repetirani pištolj, a u drugoj telefon sa ukucanim 9-1-1 (poziv za hitne službe, policija, hitna pomoć, vatrogasci… prim. aut.)
U glavi mu je bila vjerenica, brat, budući kum, roditelji… “Šta mi se dešava? Da li hoću da preživim?”, upitao se Dru i odmah sam sebi dao odgovor: “Da, želim”, kratko je rekao i pozvao 9-1-1.
“Treba mi hitna pomoć, pokušao sam da se ubijem. Pucao sam sebi u glavu i mnogo me boli, mislim da sam izgubio oko”, rekao je Dru i policija zajedno sa hitnom pomoću dolazi na njegovu adresu. Bilo je ukupno 6 automobila, a policija je razvalila vrata i ušla.
Prvo su ga pitali zbog čega je to uradio, a njegov odgovor je bio zastrašujuć:
“Zato što mrzim sebe”
Svašta može da se dogodi nakon preživljavanja ovako nasilnog i brutalnog pokušaja samoubistva, ali jedna stvar je ovdje od ogromne važnosti – podrška porodice.
On nije sažaljevao sebe i tonuo još dublje u probleme, već je sve to vidio kao način da se iskupi, da ozdravi, da poboljša svoj život i uljepša ga svojim najbližima.
Meditirao je, pisao pisma, a što je najvažnije razgovarao je sa stručnjacima, ali i ostalim medicinskim radnicima kako bi sakupio dovoljno informacija vezanih za svoj oporavak.
On još uvijek ne zna šta je tačno bio okidač za samoubistvo, ali napominje da su znaci bili odavno tu. Zamišljao je milion puta kako bi izgledalo da su ga pronašli mrtvog. Ko bi sebe krivio? Da li bi još neko iz nemoći na sebe digao ruku?
Kompletan tekst možete naći na sajtu ESPN.
