Rukometnu reprezentaciju Bosne i Hercegovine ove godine očekuje drugi nastup na Evropskom prvenstvu. Ovoga puta smotra najboljih rukometaša Evrope održaće se od 13. do 30. januara u Mađarskoj i Slovačkoj, a bh. tim će grupnu fazu igrati u Bratislavi.
Na prvi pogled jasno je da bi prolazak BiH grupe “E“, u kojoj su aktuelni evropski šampion Španija, vicešampion svijeta Švedska i Češka, predstavljao prvorazrednu senzaciju. No, u tome i jeste draž sporta, što je sve moguće. Uvijek se može dogoditi loš dan favorita ili vanserijsko izdanje austajdera, pa nadu u prolazak grupe bh. rukometašima niko ne može oduzeti.
Bez obzira na snagu protivnika, biće jako važno u kakvom će izdanju biti bh. tim. Bosna i Hercegovina je oduvijek bila rasadnik rukometnih talenata, pa je tako i sada.
Na golu bh. tim ima Benjamina Burića, jednog od najboljih čuvara mreže u svijetu, koji se vratio nakon teške povrede i ponovo briljira na golu njemačkog šampiona Flensburga. Tu je i Mirsad Terzić, godinama jedan od najboljih defanzivnih rukometaša Evrope. Iako mu je 38 godina, činjenica da je produžio ugovor sa poljskim vicešampionom Wislom Plock za još jednu sezonu dovoljno govori o njegovom trenutnom kvalitetu. Nikola Prce, sjajni 41-godišnji lijevi bek kosovske Bese, nosilac napadačke igre BiH najavio je oproštaj od državnog dresa nakon EURO 2022. Možda je upravo EURO prilika da se Prce na najljepši način oprosti od reprezentativnog dresa – novom senzacijom, poput one iz 2014. godine kada je predvodio BiH do eliminacije Islanda i prvog plasmana u istoriji na Svjetsko prvenstvo, koje je 2015. održano u Kataru. Tu su još iskusni Vladimir Vranješ, Ivan Karačić, Dejan Malinović, Josip Perić, koji godinama čine okosnicu bh. selekcije.
Selektor Ivica Obrvan polako pokušava uz iskusne i prekaljene rukometaše u reprezentaciju uvesti i mlade nadolazeće snage. Tako bi priliku na Evropskom prvenstvu mogao dobiti Luka Perić, talentovano 18-godišnje desno krilo banjalučkog Borca. Na vrata državnog tima kucaju i još neki mladi momci, poput Edina Klisa, Adina Faljića, Milana Vukšića, Marka Lukića… Stoga je jasno da bi Evropsko prvenstvo, ako ništa drugo, moglo biti veliki zalog za budućnost bh. rukometa. Jer, rijetke su poslijeratne generacije mladih rukometaša imale priliku da se kale i stiču rukometno znanje na velikim takmičenjima. Nekada je plasman na Evropsko prvenstvo bila samo pusta želja mnogih generacija bh. rukometaša, jer se u krug najboljih selekcija na Starom kontinentu jako teško ulazilo. Naime, na evropskim prvenstvima je do 2020. godine igralo 16 reprezentacija, pa je od uvođenja novog sistema sa 24 selekcije mnogo lakše ostvariti plasman.
Drugi uzastopni nastup na EURO-u mladi bh. rukometaši, koje Obrvan odluči povesti u Bratislavu, trebali bi shvatiti kao veliku šansu da naprave korak naprijed u karijeri i da se približe vrhunskom rukometu.
I Obrvan je tokom priprema u nekoliko navrata istakao da bi, osim eventualne pobjede nad nekim od rivala u grupi, zadovoljan bio i da BiH dobije nekolicinu igrača za budućnost, jer se iskusniji polako približavaju zalasku karijere.
U svakom slučaju pred rukometnom reprezentacijom Bosne i Hercegovine je veliki sportski izazov, a utakmice protiv evropskog šampiona i vicešampiona svijeta igračima ne može biti veći motiv za dokazivanje.
